"Ковид је довео до кризе без преседана у културном сектору. Музеји, биоскопи, позоришта и концертне хале широм света, места креирања и ширења уметности, затворила су своја врата. За многе уметнике ситуација је већ била несигурна, а сада је постала неодржива и прети креативном диверзитету", каже генерална директорка Унеска Одри Азуле.
Иако је културни, креативни сектор један од оних који се глобално најбрже развија, такође је и један од најрањивијих - јавност и приватни инвеститори веома га често превиде или се на њега не обазиру.
Поред тога, улагања Влада широм света у креативну индустрију опадала су у годинама пре пандемије, а медицинска криза довела је до додатног колапса у заради и запослењу.
Јавност је позвала Владе широм света да ускладе заштиту рада уметника и културних радника са општом радном снагом, и предложила минималац за раднике у култури, као и боље пензије и боловања за слободне уметнике ("фриленсере").
"Настао је један парадокс у којем се повећала глобална потрошња и ослањање људи на културне садржаје, а истовремено онима који стварају уметничка дела и културне садржаје постаје све теже да раде", каже асистент генералног директора сектора културе Унеска Ернесто Отоне.
Отоне додаје да је неопходно "размислити о томе како да изградимо одрживо и инклузивно радно окружење за професионалце из области културе и уметности који играју виталну улогу за друштво широм света."
Од почетка пандемије, дигитализација је "заузела прво место и постала примарни начин за стварање, производњу, дистрибуцију и приступ културним изразима" - као резултат тога, "мултинационалне онлајн компаније су учврстиле своју позицију, а неједнакости у приступу интернету постале су још евидентније."
Иако за многе професионалне уметнике дигитално окружење ипак није донело довољно новца за живот, "други су искористили период успона мањих стриминг платформи да развију иновативне дигиталне пројекте."
Осим тога, забележен је и мањак равноправности између мушкараца и жена, иако жене чине 48,1 одсто радника у сектору културе и забаве - "оне су и даље недовољно заступљене на руководећим позицијама, имају мањи приступ јавном финансирању и њихов рад је далеко мање видљив и признат."
Пандемија је такође узела непропорционалан данак уметницама и културним професионалцима - уметницама и продуценткињама је у 2019. години додељено само 33% награда за главне филмске категорије на 60 великих филмских фестивала широм света, а мање од четвртине (24%) награђено је за најбољу режију и сценарио.
