Појас је презентован у оквиру изложбе „Четири дана златног појаса Сирмијума“, коју је подржала Покрајинска влада, преко Секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, и која траје до 26. новембра.
Од 1992. године, када је аварски појас предат Музеју Срема, па све до данас, због неизвршене конзервације и рестаурације, али и непостојања адекватних услова за излагање, он је био чуван у трезору и никада није излаган.
Управо због тога ова изложба представља праву сензацију у научним и културним круговима и у широј јавности, не само у нашој земљи, већ и на међународној сцени.
Изложбу је отворио потпредседник Покрајинске владе Бранко Ћурчић, који је том приликом истакао да десет фрагмената луксузног златног аварског појаса, који је пронађен у околини Сремске Митровице (на тромеђи Чалме, Дивоша и Бингуле) – једне од четири некадашње престонице моћног Римског царства – представљају у свему јединствен артефакт пронађен на нашем тлу и реткост у светским размерама.
Неколико сличних налаза, али не овог квалитета израде и раскошне инкрустације, пронађено је у нашем окружењу, али аварски појас из Митровице предњачи у значају, раскоши украса и лепоти и представља светски раритет, који је, са још неким изузетним налазима из колекција Музеја Срема (Константинови златници ковани између 317. и 337. године, Сунчани сат с краја првог и почетка другог века наше ере, Златни реликвијар из прве половине петог века), ову установу одавно уписао на мапу значајних светских археолошких и музејских колекција, рекао је Ћурчић.
На основу доступних историјских извора и поређења са сличним налазима, појас је као знамење власти у Аварском каганату, односно не само украс гардеробе, већ и ознака статуса власника, био део протоколарне одежде значајног војсковође, кнеза или самог аварског владара (кагана) и ношен је у посебним, свечаним приликама. Основано се претпоставља да је припадао аварском кагану Бајану или неком од његових синова наследника на владарском трону, с обзиром на то да су били присутни на овом простору и предводили опсаде Сиријума (Митровице) управо у периоду у ком се аварски појас и датира.
Нажалост, због околности у којима је пронађен (радом нелегалних копача или током пољопривредних радова, а затим запленом од стране полиције), данас није могуће тачно утврдити да ли је аварски појас био део гробног инвентара власника, или је реч о опљачканом и скривеном благу, које је закопано и требало је да сачека нека сигурнија и безбеднија времена, додао је Ћурчић.
Он је изразио задовољство што ће, имајући у виду ексклузивност налаза, непроцењиву културну и номиналну вредност – шира јавност коначно имати прилику да види оригинални аварски појас.
Покрајинска влада ће и у наредном периоду наставити да финансира пројекте попут ове јединствене изложбе, казао је потпредседник Ћурчић.
Аварски појас ће бити изложен у специјално направљеној витрини са непробојним стаклом и потребним микроклиматским условима, у посебно адаптираном простору, уз високе мере безбедности и двадесетчетворосатни полицијски надзор, а због специфичности и потребе да се сам предмет заштити, биће изложен само четири дана, уз ограничен број посетилаца и дужину задржавања у просторији.
