„Штета је што нисмо били у стању да се договоримо и због нас, и због публике, а највише због наших песама које су постале део културног наслеђа ових простора. Што се претњи судским поступцима тиче, ја сам за исте спреман, мада мислим да у тој утакмици неће бити победника”, поручио је пре десетак дана др Неле Карајлић коментаришући Сучићеву, тада још увек претњу тужбом.
У међувремену је Сучић и формално Вишем суду у Београду поднео тужбу против Јанковића, али и виолинисте Стефана Миленковића, због њиховог заједничког концерта под називом „Rock el Clasico“ одржаног 21. јуна прошле године на Ташу.
По Сексоновим тврдњама, већи део репертоара тог концерта чиниле су његове песме, наводећи, међу осталим, хитове „Балада о Пишоњи и Жуги” и „Ибро Дирка”. Тиме је, уверен је Сејо Сексон – као и чињеницом да су РТС-у без његове дозволе уступљена права на снимање тог концерта – грубо злоупотребљено ауторско дело.
„Сејо покреће кампању против тог концерта ради две нумере у којима је он аутор. Мислио сам да је част и срећа када ти људи обрађују песме, и када се твоје ноте склапају са Пахелбелом и Вивалдијем”, прокоментарисао је Карајлић, уз напомену да Сучић не може да му забрани да изводи песме „Забрањеног пушења”.
„Извођење било чијих песама на концертима је дозвољено сваком музичару. За ова извођења се увек плаћа накнада, тако да извођење нико и нигде не може да забрани”, поручио је др Неле Карајлић, уз констатацију да није спорно да је Сејо аутор многих песама групе „Забрањено пушење”, баш као што је истина да је и он аутор многих песама: „Али највећа истина је то да није било онога који их пева – од њих не би било ништа!”.
М. С.
