Представа "Балкански шпијун" у режији Тање Мандић Ригонат настаје по драми Душка Ковачевића, који је истоимени филм заједно с Божидаром Николићем режирао 1984. године.
Бард југословенског глумишта Данило Бата Стојковић остварио је у филму улогу која је обележила његову богату каријеру.
После 34 године, Љубомир Бандовић оживеће Илију Чворовића на сцени "Раша Плаовић", а премијером представе "Балкански шпијун" Народно позориште почиње јубиларну 150. сезону.
Осим Бандовића, у представи још играју Катарина Марковић, Нела Михаиловић, Душанка Стојановић Глид, Милутин Милошевић и Вања Милачић.
Бандовић каже да породица Илије Чворовића у представи живи данас у Србији и да се од 1984. године у свету а и код нас много тога променило.
"Време када је сниман филм последње је време када су постојали политички идеолошки неподобни људи. Овде 30 година нико није робијао због политичког деловања. Спијунажа је у међувремену постала део светског фолклора. Друштвене мреже и интернет су у многоме олакшале шпијунажу...Ко год има друштвене мреже у прилици је да шпијунира, али је истовремено и шпијуниран", каже Бандовић.
Славни глумац каже да представа коју ствара са колегама, пре свега говори о добрим људима.
"Немамо идеолошки оквир у представи. Нема Стаљина. Нема негативаца. Једини истински негативац у представи, а и у нашим животима, јесу околности у којима живимо. Те околности терају да шпијунирамо једни дсруге и да знамо једни о другима оно што није васпитано да знамо једни о другима... Истовремено монета је данас једина идеологија. Либерални капитализам је много веће зло од Стаљина. Феудализам је последње фер време које су људи живели", сматра Бандовић.
Према његовим речима, Илија Чворовић којег ће оживети у представи производ је друштва баш као што је то случај с главним јунаком Ковачевићевог филма.
"Илија је неприкосновено одан својој држави... прво плати све рачуне, па онда саставља крај са крајем... Учили су га и васпитавали да прво иде држава, па породица, па све остало... Живимо у лицемерно време које није достојно човека, јер су нам на глобалном нивоу продали људска права за људско достојанство", истиче Бандовић.
О култном статусу који филм "Балкански шпијун" има у југословенској кинематографији, он каже да екипа представе не размишља много.
"Шта је требало, да укину фудбал када је Пеле престао да игра... Наравно, не одричемо се априори нечега што би нам на сцени користило а већ постоји у филму. Није идеја да измислимо нешто само да би се разликовало од филма. Филм се мало подсмева Илији... Мало је плитке памети и предобре душе, па се лако упеца на све друштвене околности. Е, ми у представи правимо разлику у односу на филм, јер је наша породица грађанска, образована, продуховљена, али и њени чланови уз праве ''игле акупунктуре'' лако склизну у параноју, шпијунажу, страх... И наравно довољна је разлика што су у филму Бата, Бора, Звонка и Соња, а на позоришну сцену ће изаћи Нела, Катарина, Дуда, Милутин и ја... И ово режира Тања Мандић Ригонат а филм је режирао Душко Ковачевић", казао је Бандовић.
Професионални притисак око улоге која је обележила каријеру Данила Бате Стојсковића, Бандовић одбацује.
"У ''Клаустофобичној комедији'' сам оживео Саву оџачара. У њој је на перфектан начин својевремено био Бата Стојковић. Прошао сам све то с професионалним притиском око Батиних улога...Та ''лицна'' ми је већ прегорела. Када неко помене реч наследник, онда помислим на нову генерацију која мора да тежи померању граница у професионалном оквиру. С том свешћу, прихватам се улога које су играли бардови. Њима ћу одати највеће признање, ако ту лествицу коју су они високо поставили подигнем барем за пола милиметра", казао је Бандовић.
