Како је у Савременој галерији на отварању својеврсне ретроспективне изложбе „Дезиреа“ на фотографијама Едварда Молнара рекао директор Позоришта „Деже Костолањи“ Андраш Урбан, десет година фестивала „одгојило“ је нове генерације публике, али и уметника, док су неки, у међувремену, „добијали“ властиту децу.
– Не сећам се још од времена Љубише Ристића да је у Суботици постојао тако значајан позоришни догађај – оценио је Урбан, подсећајући на „открића“ као што су Оливер Фрљић и Иво Димчев.
Главним фестивалским програмом претходних дана већ је протутњало девет представа снажних ауторских и извођачких поетика, међу којима су се истакли Јожеф Нађ, Породица бистрих потока, загребачки „Монтажстрој“, љубљански „Ен-кнап“ и Словенско младинско гледалишче. Највеће одушевљење публике, за сад су изазвале представе „Интима“ Породице бистрих потока и „Херој 2.0: Представа над представама“ Уроша Каурина и Вита Вајса.
Породица бистрих потока, чувена и најдуговечнија комуна с ових простора, из Брезовице на планини Рудник, извела је представу „Интима“ којом је крајем прошле године у Битеф театру обележено 40 година постојања. Божидар Мандић, покретач комуне посвећене универзалним људским вредностима, и даље истрајава у борби против свега онога што релативизује и умањује значај заједнице, љубави, доброте, посвећености природи, уметности, истини, нади... Његова представа, окупивши подмлађени и предани извођачки састав, пленила је чистим духом, непретенциозношћу, искреношћу, духовитим напевима против стицања материјалног богатства, капитализма, а сцене попут оне у којима се игра „тенис“ дрвеним палицама са дрвеном „лоптицом“, обориле су публику с ногу.
Урош Каурин и Вито Вајс обликовали су, пак, и извели урнебесну „Представу на представама“, коју су продуцирали „Момент“ из Марибора и „Ен-кнап“ из Љубљане. А тема је глумац и његова незајажива жеља да буде у центру пажње. Духовит и интелигентан приступ изведби – два глумца потпуно нага, такмиче се у освајању сцене-подијума, наизменично изводећи монологе и дијалоге, сценске борбе и акције, док у међусценама испитују један другог о доживљају позоришта, каријери, довео је до салви смеха у публици, а чак и у озбиљнијој рецепцији, представа и те како има смисла, јер разоткрива механизме позориште, истовремено им се и подсмевајући и величајући их. Све то, наравно, уз сјајан наступ два топ перформера, како би они то волели и како су се (успешно) представили.
У програму Фестивала „Дезире“ посебно се издвојила и представа „Идиоти“ Ларса фон Трира, у режији Нине Рајић Крањац (Словенско младинско гледалишче). Реч је о позоришној инсценацији мање познатог филма чувеног аутора, представи која се на лудистички начин поиграва многим озбиљним стварима савремене културе, као то су однос према раду, ближњима, друштву, држави... Контекст „филмске“ изведбе често се мења у „документарни“ наступ словеначких глумаца, а силне промене медија и жанра, остављају утисак перманентне и с-ума-сишавше травестије, тако карактеристичне за какофонију у којој сви живимо.
И. Бурић
