Обновљене су пробе чувеновог Стопардовог комада „Розенкранц и Гилдернстерн су мртви”, с тим да редитељ Игор Павловић за сада још увек ради појединачно с глумцима док се не стекну (епидемиоплошки) услови да се изађе на сцену. Подсетимо, било је планирано да ову култну црну комедију, у којој играју Александар Милковић Вукашин Ранђеловић, Александра Плескоњић, Сања Микитишин, Јована Плескоњић, Александар Гајин, Љубиша Милишић, Данило Миловановић и Григорије Јакишић публика види 8. јула, али је друга театарска корона станка то спречила и сада се чека нови датум премијере.
Слична је ситуација и са другим делом новосадског омнибуса, „Великим очекивањима” Ђорђа Писарева у режији Душана Мамуле. Ова представа је стигла буквално три дана до премијере, када је уведено ванредно стање и од тад је на чекању. Будући да је потпуно заокружена, биће довољно неколико дана проба да глумци с редитељем поново прођу кроз текст и мизансцен, тако да би овај комад могао изаћи и као прва премијера Драме СНП-а у новој сезони. Наравно, остаје да се види и да ли ће, због лакшег усклађивања са новим епидемиолошким мерама, Камерна сцена, на коју су „Велика очекивања” припремана, бити замењена сценом „Пера Добриновић”.
У сваком случај, када се колико-толико нормализује живот у позоришту, у Драми СНП-а захуктаће се два велика пројекта. Најпре ће Кокан Младеновић поставити Шекспирову „Буру” са Радојем Чупићем као Проспером, а потом ће Ана Ђорђевић на сцену поставити драму „Голманов страх од пенала” по чувеном роману аустријског нобеловца Петера Хандкеа, за који је сама урадила и драматизацију. Како смо већ писали, према договору са Фондацијом „Нови Сад - Европска престоница културе”, план је да премијерно извођење „Голмановог страха од пенала” буде 31. децембра на Тргу слободе, испред Градске куће.
„Смедерево” се сели на велику сцену
Редитељка Ана Ђорђевић ће средином следећег месеца поново на пробама окупити глумачку екипу „Смедерева 1941”, како би прилагодила ову представу, која ће 26. септембра отворити 65. Стеријино позорје, извођењу на сцени „Јован Ђорђевић”. Иначе, није згорег подсетити на то да је током лета ова сцена добила потпуно нови светлосни парк, моћну озвуку и опрему за видео пројекције. Тиме су се истовремено створили услови да буде „појачана” и техничка опремљеност преостале две сцене СНП-а.
Када је, пак, реч о опери, већ 28. августа поједини солисти и део оркестра наступиће на хуманитарном концерту за медицинске раднике. У првом тренутку је било замишљено да се овај пројекат реализује потпуно без публике, само уз директан пренос на Радио-телевизији Војводине, али будући да ће, све су прилике, и званично бити дозвољено присуство 500 људи на културним догађајима који се организују на отвореном простору, наравно уз поштовање свих осталих превентивних мера, могуће је да се с овим пројектом ипак „изађе у јавност”. Идеја је да овај програм два дана касније чују и Београђани, али ће то такође зависити од одлуке о ублажавању мера.
Оно што је, међутим, извесно, Опера СНП-а отвориће 5. септембра треће издање Калеидоскопа, програма осмишљеног под окриљем пројекта Нови Сад - Европска престоница културе, и то извођењем на отвореном Вердијевог „Риголета”. Овај оперски бисер са Жељком Р. Андрићем у насловној улози, изведен у јуну прошле године у сценском читању редитељско-кореографског дуета Александар Николић - Александар Илић, сада ће бити прилагођен условима испред тзв. Чешког магацина, где ће добар део кулиса заменити - холограмске пројекције.
Балет СНП-а, који слави јубилеј, 70 година постојања, публици ће подарити „Охридску легенду” Стевана Христића у кореографији и режији Владимира Логунова. Жеља је била да се премијером најпознатијег домаћег балетског дела обележи 28. март, Дан Српског народног позоришта, али је корона и те планове пореметила. Ових дана су настављене пробе солиста и мада још увек није озваничено када ће представа поново бити спремна за излазак пред публику, није немогуће да нова „Охридска легенда” буде премијерно изведена крајем октобра у склопу Новосадских музичких свечаности, тим пре јер би почетком новембра требало да буде део 52. издања Бемуса.
М. Стајић
