Милица је признање које носи име прерано преминулог, великог глумца Српског народног позоришта, добила за улоге у представама СНП-а „Час анатомије”, „Аника и њена времена” и „Отпор”, док је Милан награду заслужио као најбољи студент глуме на новосадској Академији узметности, завршивши и мастер са просечном оценом 10!
Ове године ће бити обележено четврт века од смрти Пеђе Томановића, непоновљивог уметника изузетног дара. За свега пет година, колико је до трагичног одласка играо на сцени СНП-а, остварио је низ врхунских улога које не бледе из успомена поклоника театра који су били у прилици да га гледају, а прича о њима се преноси и млађим генерацијама.
„Реткост је да глумац за тако кратко време у једном театру остави толики траг”, речи су директора Драме СНП-а Милована Филиповића, који је својевремено такође добио награду „Предраг Пеђа Томановић”. „Чак нас и репертоар који данас стварамо подсећа на њега: на легендарног Миту из ’Лаже и паралаже’, а сигурно ће безброј пута бити поменут и његов Том када ускоро почну пробе ’Стаклене менажерије’. Иако нас је напустио јако млад, његово име равноправно стоји уз великане попут Ивана Хајтла, Стевана Шалајића, Баје Гардиновачког...”
Коментаришући бриљантан просек, Милан Колак је скромно рекао да током студија саме оцене уопште нису биле важне – ако се изузме њихова улога код добијања стипендије – већ је много битнији био однос према раду и глумачком послу којим желе да се баве. „Више ми се чини да сам се лепо играо са свим тим задацима, који су на Академији стављани пред нас, него што сам вијао оцене”, рекао је Колак, додајући да награда која носи име Пеђе Томановића представља потврду да још има тога лепог у позоришту.
У образложењу жирија награде, коју додељује Задужбина „Предраг Пеђа Томановић”, коју су основали његови родитељи Милена и Милорад Томановић, наведено је да Милица Грујичић „не доживљава глуму као позив него као судбину”, уз напомену да је отворена за различите приступе истраживања сценског израза. Поменуте три улоге, за које је награђена, различите су и по садржају и по стилу, али је она у свима потврдила способност „да кроз сегмент покаже целину”. „Реч је о реткој комбинацији дара и посвећености”, речи су чланице жирија, позоришне критичарке Наташе Гвозденовић.
Управник СНП-а др Зоран Ђерић оценио је да енергија коју Милица даје позоришту у много чему подсећа на енергију коју је у своје представе доносио Предраг Томановић, а сама је добитница признала да је прижељкивала ову награду јер је о Пеђи много слушала још од првих глумачких корака, иако га, нажалост, никада није гледала. Предрагова мајка, Милена Томановић, подсетила је да је награду од 1996, од када се додељује, до сада добило 40-так глумаца. „Пратим их, и сви су и данас добри...”
М. С.
