- Дуго имам жељу да се бавим „Галебом“ као комедијом, истражујући зашто је то поднаслов драме, с обзиром на то да се многи људи након читања запитају зашто је Чехов то назвао комедијом и шта је ту смешно. Ова драма ми даје простора да преиспитујем ствари које ме занимају као редитеља: Где живи жанр, на сцени или у глави гледаоца? – размишља редитељ „Галеба“ Милан Нешковић.
Као професор глуме на академији, Нешковић је заједно са студентима истраживао и, како сам каже, читао овај комад на различите начине, и за њега су тај рад и искуство били најбоља и најважнија литература при раду на овој представи.
- Међутим у „Галебу“ има још нешто мени блиско и важно: то је прича о људима које ја познајем и који ме окружују. Од настанка „Галеба“ је прошло скоро 130 година, свет се променио на много начина, али људски односи, слабости, карактери - не. Себичност, размаженост, сујета, погрешни одабири, велике и мале страсти и трагање за љубављу, оном истинском између мајке и детета, као и љубавника - све то исто и ја и сви ми данас имамо око себе, живимо то и са тим људима, ми смо ти људи – указује редитељ Нешковић.
Чињеница да је Народно позориште Сомбор имало слуха и храбрости да му, како каже, допусти да постави сва питања и бави се студиозно и интимно овом драмом, по речима Нешковића, само потврђује да је тај театар „један од последњих бастиона одбране оне праве и чисте позоришне уметности која допушта истинску слободу, коју вероватно и галеб осећа у лету“.
- Ово је моја трећа режија у Народном позоришту Сомбор и дефинитивно могу рећи да, иако се често осећам као трговачки путник разапет између студената и градова у којима режирам, опет у овом позоришту проналазим потпуну истраживачку слободу, мир и увек групу посвећених завереника који се током два месеца упуштају у борбу са неизвесним крајем. Има ли веће радости од таквог поверења? И нек је због тога слава позоришту – поручује Милан Нешковић, у тренутку када сомборски театар прославља свој јубилеј.
У представи „Галеб“ играју: Ивана В. Јовановић, Никола Кнежевић, Срђан Алексић, Ана Рудакијевић, Перо Стојанчевић, Јулија Петковић, Саша Торлаковић, Нинослав Ђорђевић и Стефан Бероња. Сценографкиња је Марија Калабић, костимографкиња је Биљана Гргур, а композиторка је Дуда Буржујка. За сценски покрет је задужена Андреја Кулешевић, а за сценски говор Саша Латиновић. Аутор дизајна плаката је Славимир Стојановић Футро.
Поред премијере „Галеба“, поводом обележавања 140 година од оснивања Народног позоришта Сомбор, биће уприличена и изложба под називом „Позориште у изградњи“. Ауторка изложбе је Милка Љубоја, музејска саветница, историчарка Градског музеја Сомбор. На изложби ће бити постављени конзервирани планови изградње зграде Народног позоришта Сомбор, архитекте Адолфа Вајте из 1881-1882. године. Наиме, након многих деценија у којима се веровало да је изгубљен, овога лета пронађен је оригинални 140 година стари пројекат изградње Народног позоришта Сомбор, чији је аутор архитекта Адолф Вајта из Пожуна.
Здање је саграђено на иницијативу Деоничарског друштва сомборског позоришта, формираног 1879. које су чинили грађани Сомбора. Од тада, Позориште у Сомбору ради континуирано. Прва представа у згради позоришта у Сомбору одржана је 25. новембра 1882. Као стално професионално позориште делује од 1946, а 1952. прераста у Народно позориште.
Н. П-ј.
