Представа „Тесла, изуметник“, по роману Владимира Пиштала „Тесла, портрет међу маскама“ припрема се у сарадњи са Фондацијом „Нови Сад – ЕПК“, за дочек Нове године 31. децембра.
- Драма „Тесла, изуметник”, као и Пишталов роман којим је инспирисана, није биографска реконструкција једног живота, већ прича која се успоставља као парадигма слике савременог света. У том свету се води вечита борба између оних који виде даље и дубље, који испод појавних облика наслућују моћне силе које желе да ослободе и оних других, чији се увид у снагу тих сила ограничава на потребу да их контролишу и надзиру. Тесла у драми стварност детектује интуицијом, па га због тога именујемо онако како је то својевремено учинио Лаза Костић. Отуда баш овакав наслов комада, отуда употреба костићевски смеле кованице састављене од две речи – изумитељ и уметник - истакао је Брадић.
У представи играју: Марко Марковић, Мирослав Фабри, Југослав Крајнов, Тијана Марковић, Вишња Обрадовић, Алиса Лацко, Милан Ковачевић, Сања Крајнов, Александар Гајин, Пеђа Марјановић, Миодраг Петровић, Драган Којић, Григорије Јакишић, Јован Живановић, Ивана Вукчевић, Александра Плескоњић, Стефан Бероња, Катарина Брадоњић, Тијана Милованов. Сценограф је Миодраг Табачки, костимографкиња је Сташа Јамушаков, док музику за представу компонује Александра Вребалов. Драматург је Александар Милосављевић.
Део представе публика ће имати прилику да погледа за дочек 31. децембра на Тргу слободе, док је званична премијера заказана за 22. јануар.
У децембру је планирана премијера представе „Кафка машин“, у адаптацији и драматизацији Кате Ђармати. Редитељ Вељко Мићуновић истиче да је Кафка вешто уочавао проблеме са којима се суочава обичан човек у свакодневном животу, те је створио један надреални свет који штима по надреалним правилима и то се до данас није променило.
- Тај парадокс ствара огромну тензију у свим његовим делима, чак и у оним недовршеним где се његови јунаци налазе у сталном унутрашњем конфликту и интензивној борби против неке више силе која их надилази, а која је стално присутна. Живимо у доба лаког пристајања. Кријемо се иза лажних идентитета. Претворили смо се у профиле на друштвеним мрежама. Илузије су потрошене. Идеологије су злоупотребљене. Крећемо се у свету који је црн, једноставан, суров и апсурдно духовит. Ту нема компликованих конфликата. Нема мучно морално-поучних дилема. Нема великих филозофских одлука. Критика система (који је уједно и највећи антагониста у свим Кафкиним делима) постаје јасна онда када се открије да баш та машина, она која нас меље, ипак не може да функционише без нас – указује Мићуновић.
У представи играју: Аљоша Ђидић, Радоје Чупић, Драгиња Вогањац, Марија Меденица, Јована Мишковић, Душан Вукашиновић, Игор Грекса и Марко Савић. Сценограф је Жељко Пишкорић, костимографкиња је Марија Марковић, а музику за представу компонује Ирена Поповић.
Н. П-ј.
