Комад, настао у копродукцији Хартефакт фонда и НП Стерија актуелизован је, али како и сам редитељ истиче, Чехову није потребна актуелизација, јер је он свевремен. Међуљудски односи, љубомора, незадовољство, општа меланхолија и комформизам који спречавају делање, и данас су врло актуелни, међутим, каже Носов, овога пута желели су да промене перспективу гледања на овај комад, постављајући питање шта ако гледамо на ову ситуацију као победу, шта се догоди када победимо.
Необичан је и начин на који су се глумци спремали за ову представу. Како редитељ открива, одлучили су да се изолују и преиспитају још једну свевремену тему којом се бави Чеховљево дело – очување природе и повратак њој. На једном имању близу Вршца у природи су живели неко време, стварали представу и покушавали да разумеју како је то када неко жели да ти одузме нешто твоје, када се изолујете у природу, а истовремено, схватали све те међусобне односе. У насловној улози нашао се Немања Оливерић, а у осталим Катарина Марковић, Бранко Цвејић, Мина Обрадовић, Стефан Бундало, Моника Болдовина Бугле, Дојна Андрејевић Петровић и Јован Јелисавчић.
- Позориште је свечана дворана на чијем крају се налази сцена, а на њој глумац. Публика гледа у глумца, с осмехом, понекад на ивици суза, а ми глумци улазимо у њихову душу као у празну кућу”, рекла је глумица Светлана Бојковић отварајући фестивал и цитирала Стерију по коме је театар лек за болести моралне”.
Она је истакла да у овом времену технологије, када су људски односи затајили, стоји позориште које је жилава, неуништива биљка, а пламен театра тешко ће икад успети да угасе.
У фоајеу позоришта отворена је изложба Музеја позоришне уметности Војводине „Светлана Бојковић - уметност глуме или трагање за истином“ аутора Зорана Максимовића.
К. Р.
