О представи, као и лику и делу Зорана Радмиловића, говорили су глумац Милан Цаци Михаиловић, који је играо улогу Јеленчета, и Владимир Ђуричић, директор Народног позоришта Тимочке крајине "Зоран Радмиловић" у Зајечару.
Најављен је био данас и драмски писац Душан Ковачевић, аутор комедије "Радован III", који је послао поздраве публици, али је ипак био оправдано спречен услед породичних разлога, како је објаснио Михајловић.
Такође, глумица Мира Бањац је желела да дође и говори о тој култној представи.
"Чуо сам се са Миром Бањац, причала је као нека птичица, увек сва раздрагана, а можете замислити да је напунила 94, и ушла лагано у 95. годину", рекао је Цаци Михајловић.
Владимир Ђуричић је пренео поздраве из родног града Радмиловића, из Зајечара, који и "даље носи његов дух", те напоменуо да је "Зоран Радмиловић и 38 година након смрти живљи него икада".
Управник позоришта "Зоран Радмиловић" је подсетио да је снимљен и документарни филм "Глумчина" управо о Зорану Радмиловићу, према сценарију Милана Цација Михајловића, у режији Владимира Ристића и премијеру је имао у овом театру у октобру 2021. године.
Једна од најчувенијих представа Атељеа 212, болна комедија о самоиздаји "Радован III" јесте прича о човеку из завичаја и о неприлагођености. Тај комад је прославио глумца Зорана Радмиловића као и писца Душана Ковачевића.
Премијера је одржана 30. децембра 1973. на Великој сцени и изведена је 300 пута, а последње извођење је било 9. јуна 1985. године.
Ипак, Милан Цаци Михаиловић тврди другачије, да је одиграна 299 пута, јер је после 9. јуна Радмиловић отишао у болницу, нажалост касније прерано отишао заувек, тако да није стигао да одигра 300. пут Радована Трећег.
Гордана Гонцић, бивши дугогодишњи драматург Атељеа 212, истакла је да је откривено према документима позоришта како је ипак одиграно тачно 300 извођења.
Михаиловић је подсетио да је тада, пре пет деценија, то била дипломска представа Душана Ковачевића, а такође исте године (26. фебруара 1973), писац је имао и премијеру своје испитне драме са треће године драматургије, чувени "Маратонци трче почасни круг".
"Замислите како су се Душку Ковачевићу отворила огромна врата у Атељеу, да му и "Радована" и "Маратонце" режира фантастични и изванредни редитељ Љубомир Муци Драшкић. Критика није била наклоњена "Радовану III", али публика је увек волела. Сећам се да је Зоран Радмиловић говорио - "ма пустите ме са премијером, треба ми барем 20 или 30 пута да одиграм да се распоредим. И тако се он сјајно распоредио 300 пута", каже Михајловић и онда је додао да су разни глумци искакали и други ускакали уместо њих.
Представу "Радован Трећи" обележили су - Зоран Радмиловић, Милутин Бутковић, Мира Бањац, Маја Чучковић, Ташко Начић, Милан Цаци Михаиловић и Татјана Бељакова.
Цаци Михаиловић подсећа да је на премијери представа трајала сат и 45 минута, а касније пуна три сата услед многих импровизација Зорана Радмиловића.
Дешавало се да је Љиљана Драгутиновић играла касније уместо Мире Бањац, Милан Цаци Михаиловић је дошао на место Боре Тодоровића, док је Данило Бата Стојковић заменио улогу келнера кога је упечатљиво тумачио Ташко Начић.
Цаци Михајловић је објаснио да је Бата Стојковић само три или четири пута у оригиналу одиграо епизодни лик Василија, а онда је одлучено да тај карактер буде избачен из комада.
Улогу Јеленчета је Михаиловић добио тако што је велики глумац Бора Тодоровић одлучио да одустане од ње, те га одабрао за наследника.
"Сретнем ја Бору у бифеу Атељеа 212, и каже ми он "мрзи ме да играм овог Јеленчета, спремају ми га, хајде могао би ти да ускочиш некад". Ја се ту збуним, Бора Тодоровић је увелико био звезда Атељеа и сад ми нуди ту улогу. Ја се решим да одгледам више пута представу, и научим ја ту улогу, цео текст, за сваки случај. И онда се деси једно вече у бифеу Бора Тодоровић ми каже - "Хеј, ја путујем вечерас хитно, ти ћеш онда да играш Јеленчета вечерас". Ја у шоку, а ето срећа па сам ипак научио текст", открио је Михаиловић и додаје да Тодоровић уопште није отпутовао то вече, већ га је дочекао у гардероби.
Он је препричавао многе анегдоте данас, међу њима и ону када је Зоран Радмиловић у својим импровизацијама прозвао са сцене две госпође што су одлучиле да изађу раније са представе "Радован III". Толико је био упоран у томе да их је и опсовао са позорнице, а две жене су ипак напустиле салу.
Након представе, дошли су тадашњи пуковник Бранко Мамула и његов колега такође из армије, са својим женама, да поздраве глумце, и тада се открило да су њих две управо те даме које је Радмиловић прозивао и опсовао пред пуном салом.
"Да би заташкао ствар, Зоран Радмиловић је непрестано понављао њима двема "Хвала, госпођо, хвала, госпођо", да оне случајно не би пред својим уваженим мужевима проговориле шта се заиста догодило", испричао је Михаиловић.
