Премијера овог балета приређује се у оквиру фестивала “Рудолф Бручи”, организованог први пут ове године, поводом стогодишњице рођења овог нашег цењеног композитора.
На основу новеле “Леди Магбет Мценског округа” Николаја Семјоновича Љескова, Димитрије Парлић је начинио либрето и кореографију за Бручијев балет “Катарина Измаилова”, чија је праизведба била 1977. у Народном позоришту у Београду. Управо ту кореографију сада на сцену СНП-а преноси Константин Тешеа, балетски педагог у београдском Народном позоришту. Бручијев балет “Катарина Измаилова” иначе се први пут поставља у СНП-у.
Познати руски композитор Дмитриј Шостакович је, инспирисан поменутом новелом, компоновао оперу “Леди Магбет Мценског округа”, и позвао на премијеру Бручија, подсетио је на рашњој конференцији његов син Рудолф Бручи, додајући да су се ова два композитора врло поштовала. Бручију се ова прича јако допала и питао је Шостаковича да ли може да компонује балет на основу ње, а он му је одговорио: Зашто не? Тако је настао Бручијев балет “Катарина Измаилова”, чија је ауторска права на ово извођење син Рудолф Бручи уступио СНП-у.
Рудолф Бручи и Димитрије Парлић, наш највећи кореограф 20. века, радили су заједно на овом балету, истакао је Константин Тешеа, указујући да музика наговештава шта ће се догодити на сцени, као и кореографија у музици. Тешеа је напоменуо да је то неокласика, с мало савременијим изразом, и понегде с назнакама руског фолклора у ансамбл играма.
С Бручијевим делима у Европу
Изражавајући наду да ће фестивал “Рудолф Бручи” заживети и одржавати се бијенално, на конференцији за новинаре покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Мирослав Штаткић је подсетио на заслуге Рудолфа Бручија на многим пољима. Оцењујући га као композитора светског реномеа, Штаткић је додао да је наша обавеза да посетимо на његова дела. Зато је и организован овај фестивал посвећен Рудолфу Бручију, навео је Штаткић и најавио планове да се и у неким центрима Европе поставе његова дела, помињући у првом реду оперу “Гилгамеш“.
Уз оцену да је Бручијев стил другачији, и самосвојан, маестро Александар Којић је подсетио да у нашој музичкој средини постоји израз “бручијевски” за стил компоновања. Он је био човек свог времена, у току са свим композиционим техникама, и без тајни када је у питању оркестрација и коришћење инструмената. Све то ће се чути и у овом делу, за које Којић подсећа да је било потребно ангажовати додатне музичаре и користити инструменте који се иначе јако ретко употребљавају, као огромни гонгови.
Катарина Измалова је врло комплексан лик, и у поменутој новели, као и у овом балету, она пролази кроз тешке животне околности, од удаје за старијег човека, понижења и увреда, до страсти коју осећа први пут, када среће младог Сергеја, па затим жеље за осветом, и убиством, да би добила шта хоће.
Бручи је кроз музику показао психолошко стање Катарине Измаилове, истакла је Ана Ђурић, која тумачи насловну улогу, и додала да се у музици чује њена тајанственост, и извесне бурне реакције које наслућују шта ће се догодити, када осети снагу и нови живот поред Сергеја, а затим убиства која чини. Овај лик су неки описали као жртву друштвене покварености и сопствене непромишљености, поменула је Ана Ђурић, признајући да није лако било пронаћи у себи шта је она осећала, док људскост не дозвољава да се оправдају њени поступци.
У овој представи су у улогама прваци и солисти Балета СНП-а: Ана Ђурић / Маријана Ћурчија (Катарина), Андреј Колчериу / Самјуел Бишоп (Сергеј), Ливиу Хар / Давид Груосо (Свекар), Давид Груосо / Иван Ђерковић (Муж), Љиљана Јокановић / Јелена Николић (Нећак), Дуња Лепуша / Соња Батић / Милена Кркотић (Соња), Олга Аврамовић / Милена Кркотић (Катаринина визија), и Верица Козарев Кларић / Бојана Митић / Јелена Марковић (Аксиња).
Према сценографији Петра Пашића сцену је осмислио Далибор Тобyић, а према костимима Божане Јовановић креирала је Мирјана Стојановић Маурич.
Н. Пејчић
