Овај Мајоргин комад, који се сматра једним од најизвођенијих, превела је Бојана Ковачевић Петровић, а продукцију представе омогућила је Амбасада Шпаније у Београду.
- Веома ми је занимљива чињеница колико је савременог човека почело све више да интригира шта други раде „иза затворених врата”. Томе је увелико допринело то што живимо у времену експанзије ријалити програма. Управо тај свеприсутнији воајерски моменат ме је и привукао драми „Дечко из последње клупе“, причи о малом воајеру који у потрази за блискошћу и припадањем на манипулативни начин, кроз саставе које размењује са професором, улази у туђе животе и постаје рендген једног друштва – објашњава редитељка ове представе Тијана Васић.
Кроз ту игру менторства између професора и ученика, у овом делу се, по речима редитељке, велича стваралачки процес и књижевност, али и опомиње на одговорност коју аутор има према другима насупрот његовом стваралачком импулсу и личним питањима и проблемима.
- Комад пре свега говори о одговорности и етици појединца на одређеној позицији моћи, у овом случају одговорности професора, за коју се у данашњем друштву заборавља да поред образовне има и васпитну функцију. Он такође упозорава на одговорност појединца који треба да поштује одређене границе и норме нормалног понашања. С обзиром на то, гледалац представе „Дечко из последње клупе“ може очекивати да ће сведочити процесу уништења приватности, нормалности и етике, чиме се отвара вечито питање „књижевност као проклетсво или спас” – указује редитељка Тијана Васић, која први пут режира у зрењанинском позоришту.
Драматуршкиња ове представе је Александра Јовановић, ауторка сценографије је Мина Миладиновић, костимографије Благовеста Василева, а композиције Ана Крстајић.
У представи играју: Даниел Ковачевић (Херман), Сања Радишић (Хуана), Никола Мијатовић (Клаудио), Дејан Карлечик (Рафа старији), Милан Колак (Рафа млађи), и Наташа Илин (Естер).
Н.П-ј.
