Како, друга премијера? Ово је заправо својеврсни римејк „музичке представе за малу децу“, први пут изведене 2014. године, поводом 37. рођендана овог театра за децу. Овога пута скоро сви актери били су ту: Бранко Милићевић Коцкица, у улози Водитеља и Чича Миче, и пас Лаки који већ 13 година прати све премијере „Пужа”. Бранко је, иначе, по сопственим речима, режију поклонио и посветио Слободанки Цаци Алексић, која је преминула 2019, али чија диригентска палица, захваљујући њеном животном пратиоцу и даље маше тамо негде иза сцене.
- Неке ствари сам мењао у ходу, нарочито текст. Део с прологом смислио сам буквално јутрос. И костими су били другачији, а намучили смо се и са змијом, која је требало да буде дугачка 12 метара. Остало, укључујући мизансцен, било је исто као пре девет година – појаснио је Бранко Коцкица.
А и публика је била скоро иста: неки редови били су попуњени некадашњим клинцима, данашњим глумцима, режисерима, сценаристима, сценографима. Јер, скоро свако ко одрасте у Позориштанцу, остане близу њега, враћајући му се макар као родитељ. А деца, као и сва деца сваки пут кад се играла ова представа песме, смеха, плакања, плеса и ритма, уживала су у сваком тренутку приче која се мењала из тренутка у тренутак, где смо сви знали почетак, али нико није знао крај.
Бранко је пак, иако ће ускоро напунити 77 лета, мајсторски водио представу, играјући Водитеља-наратора-Бранка Коцкицу, као и Чича Мичу који почиње причу, учећи децу шта је пролог. Увек спреман за излазак из текста, вечити импровизатор и комуникатор са најмлађом публиком, успео је да их не само задржи на седиштима, већ и поведе да заједно пљешћу, певају, тепају, мјаучу, мекећу и хучу.
Јер, ово је прича о Цолету који се једног јутра пробудио са говорном маном: није могао да прича, већ је само могао да пева. По савету логопеда отишао је на салаш свога деде да се опусти и реши стреса. На салашу среће Звездану, која себи даје у задатак да га реши ове бољке, и ту почиње прави, правцати заплет. А исход можете погледати ако свратите у Позориштанце, које ће само овог месеца имати чак 27 извођења „Господара песме”.
У улогама су уживали Милица Јанкетић као Звездана и Лела, Милош Лаловић као Цоле и Мирко, и Ђорђе Коцић као Господар песме, Свецар, вук и поштар. Аниматори лутака су Стефан Алексић, Предраг Филиповић и Марко Ковачевић, реализацију режије Слободанке Цаце Алексић извео је Бранко Милићевић, за сценографију је заслужна Кристина Радосављевић, музику је обрадио Божидар Обрадовић, лутке је дизајнирао Растко Ћирић, косимографкиња је Јелисавета Татић Чутурило, лутке је израдио Зоран Стојановић Ћуле, а музички продуцент је Златан Белић.
А да за логопеда ускоро неће бити посла, потврдио је један тата из публике. Јер, како је рекао, његова је ћеркица, која је ишла код логопеда будући је мало доцнила с говором, уз песме, повике и ритам ове представе – проговорила. И то вам је, драги читаоци, чаробна моћ позоришта.
Ивана Радоичић
