У овом савременом комаду, породичној комедији играју Дара Џокић, Катарина Марковић, Јелена Петровић, Милица Михајловић, Владислав Михаиловић, Петар Михаиловић и Теодор Винчић.
Позоришна прича фокусирана је на ликове мајке и ћерке које су веома блиске и везане. Заплет креће на ћеркином венчању где се постављају разни односи међу кључним јунацима.
Мали проблем који мајка осећа према том венчању је што јој се ћерка удаје за Јеврејина и што ће се преселити и живети у Лондону.
Тежиште духовите драме као необичне трагикомедије је на протагонисткињи у тумачењу Даре Џокић, која на својим леђима и носи читаву представу са млађим колегама.
Она као јунакиња се не проналази и не сналази у превише модерном универзуму где је технологија узела примат, ћерка је преузела нови систем и културу напредног света, а веома стрепи да јој унука не узме другу веру.
Драма представља визију неке блиске будућности где је сасвим нормално имати робота у кући као асистента и кућну помоћницу, тако да је и машина укључена у радњу.
Глумачки се највише истиче ново лице театарске сцене Теодор Винчић који је изузетан у улози човеколиког робота као сурогат правог живота.
Ауторка Јелена Кајго је створила дело о акутним невољама данашње цивилизације, отуђењу, усамљености као тешко излечивој дијагнози и космосу у којем ће роботи бити све више налик људима, а људи све више налик роботима.
Такође, у том безличном футуризму деца ће живети у екрану, како је и атрактивно приказано у представи путем мултимедије, а многи ликовни и други уметници ће остати гладни ако се не прилагоде наруџбеним делима као да су "на дугме" и не прилагоде се тржишту.
Тако јунакиња драме и каже „Свет је ђавољи Луна парк“, а иначе је изворни радни назив и био “Луна парк”, док је ликовима представе живот прави емотивни "Ролеркостер" у породично брачној комедији од пуна два сата.
