Фестивал се, због пандемије, ове године одржава две недеље касније од уобичајеног термина, који је започињао последњих дана маја, и до 26. јуна ће понудити публици десет представа у такмичарској селекцији, три у међународном програму „Кругови“, и две у оф програму „Друга сцена“.
– На идејно и тематско устројство утицала је и општа атмосфера у земљи и свету па се као опсесивна тема, кључна реч драмских дела наметнуо појам Зла као етичка категорија и из ње проистекли појмови (страх, тескоба, изопаченост, поквареност). Случај Зла, филозофија Зла, проучавање овог појма са разних становишта, укотвило се и као доминанта представа одабраних у такмичарској селекцији, али провејава и другим двема селекцијама. Неће бити да се то догодило без налога времена. Јер, још се нисмо охладили ни од претходних, ратних зала деведесетих, а сустигло нас је опште зло. Тако је драмским писцима, драматурзима и редитељима случај „заповедио“, можда и несвесно, да адаптацијом нанесу и груб слој који асоцира или реферише на актуелну проблематику несреће целог човечанства. Неколико драмских дела која се појавом вируса и његовог утицаја на дух и друштвени организам баве суштински и дубински, само су назнака да ће се дејство вируса проблематизовати и уметнички обрађивати тек у годинама које долазе. Уметнички одговор на то како нас је вирус смртоносац ментално и духовно разорио, тек ће уследити – напомиње овогодишњи селектор Миливоје Млађеновић.
У овој сезони, како подсећа Млађеновић, у претходном селекционом поступку изведено је четрдесет представа по текстовима српских драмских писаца. Међу њима је чак двадесет пет праизведених дела, што је знак оптимизма кад је реч о домаћој драми.
– Представе изведене према делима савремених домаћих драмских писаца потврђују да су наша позоришта у стању да одговоре на све изазове времена у коме живе. Драмски писци тражили су и налазили грађу у дубини и тами националног искуства, у свету који их окружује, у свом интимном свету, или проучавањем света и у конфронтацији с њим, у разоткривању његових тајни – указује селектор Млађеновић. - Општа је оцена да је, без претеривања, српско позориште у овом тренутку херојско. Успело је да одоли свим факторима који су га ометали.
Мада је, по селекторовим речима, заступљеност дела српских драмских писаца у иностранству, због дејства пандемије ређе присутна у репертоару, овогодишње Позорје започиње управо једном таквом представом, првом од десет у такмичарској селекцији. Након свечаног отварања, вечерас ће на сцени СНП-а бити изведена „Госпођа министарка“ Бранислава Нушића, у режији Татјане Мандић Ригонат, и извођењу Хрватског народног казалишта „Ивана пл. Зајца“, Ријека (Хрватска). У представи играју: Оливера Баљак (Живка), Александар Цвјетковић, Јасмин Мекић, Ивна Брук, Јелена Лопатић, Тања Смоје, Деан Кривачић, Еди Ћелић, Александра Стојаковић Олењук, Никола Недић, Биљана Ловре, Тони Плешић, Марио Јовев и Ђузепе Никодемо.
– Нушићева „Госпођа министарка“ комедија је о малограђанштини, наглом успону на друштвеној љествици и химби у сврху социјалног уздизања која нема рок трајања. Ношена националном драмском првакињом Оливером Баљак, комедија је насмијала ријечки ХНК, чиме су се оствариле дугогодишње жеље ријечке публике о већем броју комедија на репертоару националне куће. Нушићева је прича добро позната: отвара се сусретом Живке Поповић (Оливера Баљак) и њезине тетке Савке (Биљана Торић) у скромном салону уређеном у земљаним тоновима те Живка од тетке притом тражи финанцијску помоћ. Већ сам изглед салона наглашава статус обитељи Поповић који је на рубу финанцијске (и друштвене) пропасти, но ускоро долази до неочекиваног обрата – пише Теа Шмидихен у критици ове представе.
Ове године о наградама ће одлучивати Жири у саставу Снежана Тришић (Београд), редитељка, председница, Наташа Тапушковић (Београд), глумица, Дарко Недељковић (Београд), сценограф, Михајло Несторовић (Нови Сад), управник Позоришта младих, и Давор Шпишић (Осијек), драмски писац.
У нетакмичарској, међународној селекцији „Кругови“ биће изведене три представе: „Хотел „Загорје“, Ивана Бодрожић (ауторски пројекат Анице Томић и Јелене Ковачић према мотивима романа Иване Бодрожић), Градско драмско казалиште „Гавела” Загреб (Хрватска); „Дјечак који је говорио богу“, Дамир Мађарић, режија Само М. Стрелец, Хрватско народно казалиште Осијек (Хрватска); и „Крекетање“, Алмир Башовић, режија Алеш Курт, Народно позориште Тузла (БиХ)
Оф програм „Друга сцена“ чине две представе: „Поетика гледања“, режија и концепт Андраш Урбан, Позориште „Деже Костолањи“ Суботица; и „Као да крај није сасвим близу“, Маја Пелевић, режија Никола Завишић, Битеф театар Београд. и ове године не изостају пропратни програми, попут изложбе дечјих радова „Сцена, маска, косим лутка“, округли сто критике о представама који ће водити Исидора Поповић и Влатко Илић, затим промоција позоришних књига „Дани књиге“, а ту је и округли сто о дијалогу између сцене и њених „бочних страна“. А на затварању фестивала, 26. јуна, у част награђених биће изведена представа Битеф театра „Изгубљени пејзажи“, у режији и кореографији Дуње Јоцић.
Десет представа у такмичарској селекцији су: „Госпођа министарка“, Бранислав Нушић, режија Татјана Мандић Ригонат, Хрватско народно казалиште „Ивана пл. Зајца“ Ријека (Хрватска); „Деобе“, Добрица Ћосић, драматизација Спасоје Ж. Миловановић, режија Југ Радивојевић, Српско народно позориште, Народно позориште Ниш, и Народно позориште Приштина са седиштем у Грачаници; „Витезови лаке мале“ (ауторски пројекат), режија Андраш Урбан, Позориште „Деже Костолањи“, Суботица; „Кус петлић“, Александар Поповић, режија Милан Нешковић; Народно позориште/Народно казалиште/Непсинхаз, Суботица; „Дервиш и смрт“, Меша Селимовић, драматизација и режија Дејан Пројковски, Народно позориште Републике Српске Бања Лука; „Радио Шабац“, текст и режија Олга Димитријевић, Шабачко позориште; „Ако дуго гледаш у понор“, позоришна поема по мотивима истоименог романа Енеса Халиловића, аутор и редитељ Златко Паковић, Регионално позориште Нови Пазар/Културни центар Нови Пазар; „Велика депресија“, писац Филип Грујић, режија Марко Челебић, Српско народно позориште/Центар за развој визуелне културе Нови Сад; „Тихо тече Мисисипи“,Владимир Табашевић, драматизација Ивица Буљан и Владимир Табашевић, режија Ивица Буљан, Београдско драмско позориште; и „Шиндлеов лифт“, писац Дарко Цвијетић, драматизација и режија Кокан Младеновић, Камерни театар 55 Сарајево (БиХ).
Н. Пејчић
