Стрип Сага феномен поп културе западног света

Стрип „Сага“ је феномен текуће популарне културе Западног света. Реч је о једном од од најпопуларнијих и најнаграђиванијих серијала данашњица - ово данашњица треба буквално схватити јер је стрип стартовао марта 2012. године и још увек траје (за сада у 51. поглављу на више од 1000 страница!).
saga
Фото: Dnevnik.rs

„Сага“ је у САД освојила националне годишње струковне награде „Ајзнер“ и „Харви“ за стрип серијал 2013, 2014. и 2015. године, као и награде за најбољи сценарио, најбољи цртеж, најбоље колорисање, најбоље насловне стране. „Сага“ је 2013. добила и жанровску награду „Хуго“ за најбољу научнофантастичну причу. Сценариста Брајан К. Вон (1976), „чуда од детета“ америчке стрип сцене, иза себе, пре „Саге“, већ има успешне серијале „Џ последњи човек“, „Екс машина“, „Понос Багдада“ а познат је и као сценариста три сезоне популарне ТВ серије „Изгубљени“ („Лост“); „Сага“ је његов амбициозни излет у светове изван корпорацијског стрипа што би требало да значи већу креативну слободу, односно мању везаност за императиве „курентних-исплативих“ тема.

Основни заплет ове „приче у сликама“ (која пред домаће читаоце стиже захваљујући агилној „Чаробној књизи“, већ и други том) препознатљив је: упркос забранама породице момак и девојка се заљубљују, ступају у брак и рађају чедо љубави. Тим поступком пар се замера буквално свима и мора бекством да спасава себе и бебу. У Воновој верзији старе матрице две сукобљене породице су расе са планета Пристаниште и Венац, које „од како је света и века“ међусобно ратују широм свемира бесомучно уништавајући планете и домороце. Војник Марко са Венца (са овновским роговима и ушима из расе која практикује магију) бива заробљен, а његова се тамничарка, Алана са Пристаништа (на леђима има крила а њена раса користи технологију), заљубљује у њега. Њихова девојчица Хејзел рађа се на планети Расцеп - сценом рођења започиње „Сага“ - и има карактеристике оба родитеља (заметке крила и рошчиће). Бегунци са бебом и њеном дадиљом, духом девојчице Изабеле (која је погинула у експлозији мине која јој је откинула ноге), беже у ракети-дрвету према планети Спокој. Успут им се (непозвани) придружују Маркови родитељи, док за њима журе трагачи: унајмљени плаћеник Воља, кога прати Лажимачка (која зна кад неко лаже), и, из другог табора, Принц Робот ИВ (чије људско тело краси глава у облику монитора).

Фото: Dnevnik.rs

Други том прати догодовштине на путу до Спокоја, на коме живи писац Освалд Хајст чија је књига „Ноћни дим“ била „инспирација“ за рађање забрањене љубави а други је тумаче као скривену субверзију. Док не достигну на циљ супружнике чека успутна авантура - покушај да се пронађе изгубљена Изабела на планети која је јаје из кога се рађа чудовиште Времеждер под чијим ће се ударом наћи и њихов прогонитељ Воља, односно Маркова  бивша вереница Гвендолина. Коначно, Принц Робот ИВ стиже до писца Хајста који уопште нема високо мишљење о свом делу „Ноћни дим“ написаном у време развода „само због једне ствари: брзе исплате хонорара“. Хајст цинично признаје да нема намеру да посетиоца убеђује како није геније, понављајући тако стару истину да је литература и више и мање од намера аутора и да има сопствени, независни живот.

Фото: Dnevnik.rs

У поглављима (7-12) која чине други том, Вон развија и попуњава причу па свака епизода садржи дозу „флешбекова“ у којима се одигравају прошли догађаји који нису до сада обрађени. Жанровски темељи серијала и надаље су научнофантастична „спејс опера“ обогаћена  препознатљивом иконографијом епске фантастике. Свемирске „ширине“ испуњене егзотичним планетама и сваковрсним житељима помешане су са романсом и оштрим акцијама уз добро дозирање тензија и релаксирајућег хумора, без социолошко-филозофских излета или стилских егзибиција што серијал чини изузетно питким штивом.

Цртеж је једноставан али дотеран, динамичан, вешто изрежиран и компонован у табле. Адут „Саге“, који јој даје предност над другим делима текуће продукције је тон актуелног феномена-жанра познатог као „џоунг адулт фицтион“ (у нашој верзији поменути би били „старији малолетници - млађи пунолетници“) који је постао изузетно популаран - у романескним и филмским серијалима какви су „Хари Потер“ (започет као тинејџерска а окончан као младалачка прича), „Сумрак“, „Игре глади“, „Лавиринт“... Дела овог усмерења баве се догодовштинама јунака који су старији од тинејџера, али још нису закорачили у пуно зрелост. Наравно, главни конзументи таквих садржаја управо су млади у узрасту који имају и јунаци таквих дела.

Илија Бакић

EUR/RSD 117.9464
Најновије вести