Амбасадорка за Танјуг каже да је повратак вредних артефаката у Србију од велике важности за наше друштво и културу.
"Са изузетним осећањем важности да национално културно благо сабирамо у Србији, приступили смо остварењу изазовног задатка који је подразумевао непрестани дијалог са данским ауторитетима - процене, сертификацију, одобрења, силу различитих папира којима држава, у дијалогу са нама, заступа своје интересе - како би и требало да буде када су у питању врхунска уметничка дела. Успели смо и на крају преузели слике од дародавца Бјарна Нилсена", казала је Митровић Марић.
Нилсен је са својом супругом био гост Амбасаде Србије у Копенхагену, где је, каже, Митровић Марић, дочекан као најдражи пријатељ, рођак, са захвалношћу коју заслужује за своју племениту намеру.
"Одужили смо се захвалницом коју је прихватио видно ганут пажњом и начином на који смо му се посветили. За мене и верујем све нас у дипломатској служби Србије, ова прича исијава посебном поруком. Не знам колико сам и да ли уопште, као дипломата, достојна да неког попут Бељанског назовем колегом из претходних времена" казала је Митровић Марић и подсетила на блиставу каријеру Павла Бељанског.
Дародавац, Бјарн Нилсен, поклонио је вредна дела из своје породичне колекције, у жељи да се слике "сретну" са завештањем најбољег пријатеља. Наиме, Јефто и Павле су заједно исписивали значајна историјска поглавља српског и југословенског сликарстава, колекционарства, задужбинарства. По среди је лепа љубавна прича: Тетка дародавца Бјарна Нилсена, Сесил Нилсен Перић је била највећа љубав нашег сликара, супруга са којом је делио живот.
Тако је део слика као наслеђе припао господину Нилсену који је понудио да четири рада данског зета Јефта Перића поклони Спомен збирци његовог најбољег пријатеља Павла Бељанског.
