Поред министра, у раду Комисије учествовали су и архитекта Мирко Ковачевић, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе Зоран Вапа, заменик управника Народне библиотеке Србије Владимир Тријић, професор Владета Јанковић и Светислав Николић,, конзерватор Републичког завода за заштиту споменика културе Владимир Булајић, професор и Миливоје Ранђић, директор Задужбине Хиландар.
Комисија је оценила да се обнова одвија предвиђеним темпом уз констатацију да је до сада – укључујући управо завршене радове на Белом конаку, објекту између улазне капије и Пирга Светог Саве – реконструисано око 70 одсто хиландарског комплекса изгорелог у великом пожару 4. марта 2004. године. С обзиром на то да се приводе крају детаљни пројекти обнове Игуменарије и Дохије, процене су да би у наредне три године сав пострадали део манастира могао у потпуности бити грађевински обновљен.
Такође, по окончању административне процедуре, отпочеће и предвиђени радови на трепезарији манастира. Рестауратори Републичког завода ће потом најмање три године морати да посвете само тамошњим фрескама, које потичу из 1630. и у великој мери су дело монаха Георгија Митрофановића, чувеног живописца тога времена. Истовремено, сликарима, дуборесци и позлатари Покрајинског завода за заштиту споменика културе настављају са рестаурацијом свеколиког блага у Милутиновој цркви, и у овогодишњој кампањи посвећени су трону чудотворне иконе Богородице Тројеручице, коју је по легенди Свети Сава донео из Јерусалима.
– Министарство културе и информисања је у 2018. издвојило 80 милиона динара за обнову Хиландара. Према садашњој динамици радова, са реалним оптимизмом можемо да кажемо да ће комплетна обнова објеката пострадалих у великом пожару бити према плану готова до краја 2021. године – потврдио је министар Вукосављевић, уз напомену да и када се сви ти радови заврше, то не би смео да представља и крај бриге државе Србије за Хиландар, напротив.
Нужан финансијски план
– С обзиром на то да би радови на обнови хиландарског комплекса требало да буду окончани 2021. године, закључено је да би до следеће седнице Комисије, која би била одржана у октобру, требало припремити и прецизан програм радова у периоду 2019-21. Истовремено, тај програм би морао да прати и јасан финансијски план, односно план потребних средстава уз дефинисање динамике њиховог прилива, како би се предвиђени радови заиста и реализовали у предвиђеном року – изјавио је за „Дневник” Зоран Вапа, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе и члан Комисије за Хиландар.
На том фону је, рецимо, након увида у стање целукупног манастирског комплекса, Комисија прихватила сугестије стручњака о потреби конзерваторских и рестаураторских радова и на објектима који нису били непосредно пострадали у пожару. Нарочито је у том светлу апострофиран фрескоживопис у цркви посвећеној Светом Василију. Овај храм, који је подигао Стефан Дечански на самој обали Егејског мора, красе фреске из 14. века, сцене Богородице с Христом и Христа, на којима се препознаје рукопис сличан оном у Дечанима, те живопис из 1810, који је радио Макарије Галатијан. Нажалост, и оригинални и нови фрескоживопис практично је појела водена прашина засићена солима, и да би се зауставило његово убрзано пропадање, донета је одлука да се, у сарадњи са грчком службом заштите, у најкраћем року припреми пројектна документација, како би сликарско-конзерваторски радови почели што је могуће пре.
М. Стајић
