РАТ СА КРИВОЛОВЦИМА НА ДУНАВУ: Рибочуваре ноћу САЧЕКАЛИ НА МОСТУ И ГАЂАЛИ КАМЕЊЕМ – запленили 40 километара мрежа
Више од 40 километара илегалних мрежа, преко 50 сенкера и 17 заплењених чамаца биланс су борбе против криволова на делу Дунава од Ковинског моста до подручја изнад Винче. Рибочувари откривају да их криволовци прате, због чега мењају време патрола и чамце, излазе на реку у цивилу, а једна екипа је током ноћи чак нападнута камењем.
Чуварска служба задужена је за део Дунава од 1112. до 1148. километра, који припада рибарском подручју Србија центар, а стационирана је у Смедереву. За релативно кратко време, кажу рибочувари, количина заплењене опреме показала је колико је недозвољени риболов био распрострањен.
Даноноћни посао
Један од рибочувара каже да се промена на води већ примећује, али да велики део посла не би могао да буде урађен без сарадње са људима који свакодневно бораве на Дунаву.
- За кратко време остварили смо низ запажених резултата: запленили смо преко 40 километара мрежа, преко 50 сенкера, запленили 17 чамаца. Наишли смо на добру сарадњу са аласима и кренули смо у једну, за њих, нову причу где смо покушали да им објаснимо да ми чувамо њихову рибу и за сада то изванредно функционише. Они су нама продужена рука на Дунаву. Ми се трудимо, радимо сваки дан, контролишемо 24 сата. Имамо смене, поделимо се у екипе и радимо, чувамо воду, чувамо од криволоваца, и углавном се примећује разлика: има рибе више, задовољни су спортски риболовци, задовољни смо ми. Волим посао, волим реку, волим природу, волим свој посао - каже рибочувар Новица Јовановић.
Ипак, није сваки излазак на реку рутински. Kако објашњава, правила се и даље крше, а један од проблема са којима се тренутно сусрећу јесте лов смуђа који није достигао прописану меру.
Много озбиљније ситуације настају када наиђу на људе који годинама постављају мреже и којима појачана контрола директно ремети посао.
"Годинама су крали и добро зарађивали од тога"
Рибочувари кажу да су управо са таквим људима имали највише проблема када је служба почела интензивније да контролише овај део Дунава.
- Имамо несугласица. У почетку највише са рибокрадицама, да тако кажемо. Ови људи који потапају мреже и то, који су радили тај посао 20 година, и сад кад је дошао закон - да ми то контролишемо, њима то не одговара јер су до сада годинама крали и добро су зарађивали од тога, јер се много рибе изловљавало недозвољеним средствима, тако да сада њима не одговара што је служба на терену која контролише даноноћно ове воде - објашњава рибочувар Момчило Стефановић.
Kолико сукоб на води може да оде далеко, показује догађај из Иванова. Рибочувари су, према њиховим речима, пронашли 11 мрежа, али се патрола по повратку суочила са много озбиљнијом ситуацијом.
"Сачекали су их на мосту и гађали камењем"
- Kолеге су набасале пре извесног времена, баш овде у Иванову, покупили су 11 мрежа. Овде даље мало у селу има један рукавац преко кога прелази мост, било је касно ноћу. По повратку колега из тог рукавца, сачекали су их на мосту и гађали камење - прича рибочувар Алекса Диздар.
Управо због таквих ситуација патроле немају фиксно време изласка на терен. Kада би свакога дана кретали у исто време, објашњавају, људима који постављају мреже било би много лакше да прате њихово кретање и међусобно се упозоравају.
Због тога рибочувари мењају сатницу, али и начин на који излазе на Дунав.
Игра мачке и миша на Дунаву
- Намерно немамо фиксне смене, да они не би знали кад излазимо, немамо одређену сатницу. Углавном, ми мењамо те сатнице да они не би могли да похватају наш рад, баш због тих мобилних телефонија. Прате нас, јављају једни другима. У суштини, ми користимо највише ова два чамца, али међу тим чамцима имамо и других чамаца које они не познају. Често се иде и у цивилним оделима, без униформи, да нас не би могли похватати у раду кад излазимо, кад се враћамо. Углавном је то игра мачке и миша, да ко ће кога надмудрити у тој игри - каже Диздар.
Један од првих задатака службе био је да заштити природна мрестилишта, односно места од посебног значаја за обнављање рибљег фонда. Међу њима је и Ивановачки канал. Размере проблема са којима су се тамо суочили најбоље показује количина мрежа коју су проналазили током само једне вечери.
Док једни чувају Дунав, други без њега не могу
А живот на Дунаву не чине само патроле и борба против недозвољеног риболова. Дуж исте реке су људи који на води проводе дане, недеље, па и читаве месеце.
Kада се у пањевима појави шаран, слободно место, како причају риболовци, није лако пронаћи. Многи зато имају чамце са кабинама - једном када се усидре, остају на истом месту чекајући улов.
Са банатске стране, на 1139. километру Дунава, између Иванова и Омољице, а преко пута Ритопека и Мале Аде, налази се и група кампера. За њих боравак крај реке није викенд-излет. Kада време дозволи, ту остају од маја све до септембра, па чак и октобра.
- Нама је овде идеално, уживамо, пецамо. Ту су углавном љубитељи природе, пецароши, који воле воду, пецају. И то је љубав према природи, углавном према Дунаву и природи. Има ту и Срба, и Мађара, и Бугара... Сви се ми слажемо као једна породица. Ово је оаза, ово је лепота, ово је рај на земљи. Ово је рај на земљи и има много оваквих места код нас, само треба знати искористити то што нам је природа дала - прича један од редовних кампера.
Тако се на истом делу Дунава свакога дана преплићу две слике. На једној су рибочувари који покушавају да из воде извуку километре илегално постављених мрежа и надмудре оне који их прате. На другој су пецароши и кампери којима је река место на које се изнова враћају.