Димљена или барена? СРБИ ЈЕДУ ОБЕ, А НЕ ЗНАЈУ ОВО: Сланина јесте масна, али једна је ипак ЗДРАВИЈИ ИЗБОР, разлика је у једном детаљу

Ако волите да једете сланину, сигурно вам је доста стручњака који кажу да овој намирници не треба да приђете ни близу.

Некако је временом сланиница сврстана у „лошу“ храну, али према речима стручњака, није баш сасвим тако, јер ова намирница има и лоших, али и добрих страна.

Лекари су сагласни, захваљујући бројним састојцима, ова поприлично масна храна заправо позитивно делује на наш организам, наравно, уколико се узима умерено.

Научници и лекари кажу да је оптимално да поједете 20-30 грама сланине дневно, не више. Тако ћете подићи енергију, опскрбити тело витаминима и другим корисним хранљивим материјама.

Шта садржи сланина:

витамине растворљиве у мастима, укључујући А, Д, Е

есенцијалне аминокиселине – линоленску, стеаринску, палмитинску и друге

незасићене и засићене масне киселине

минерале у траговима (цинк, натријум, калцијум и селен)

Која је боља за организам, димљена или барена?

Недавно су научници открили да димљена сланина задржава све корисне супстанце свињског меса. Односно, чак и након топлотне обраде, нутријенти се уопште не губе. Такође, након димљења се не мења ни количина калорија – 700-740 кцал на 100 г.

С друге стране, у бареној такође нема неких већих измена у саставу након термичке обраде. Разлика је што је ова сланина обично маснија, јер се такво месо бира за ову врсту обраде. У том смислу, барена сланина може бити штетнија, кажу лекари и напомињу да заправо највећи проблем, а који важи за све прерађевине, јесу нитрати, односно појачивачи укуса који се додају намирницама.

Ево шта можете да очекујете ако једете сланину и шта је важно да знате.

Уносите доста соли

Сланина садржи доста соли, што не значи да не треба уопште да је једете, већ да то имате на уму, како бисте обратили пажњу и на количину. У четири нешто дебља парчића сланине налази се, у просеку, око 880 милиграма натријума, што је око 40 одсто препорученог дневног уноса за одрасле.

Претеран унос соли повећава ризик од срчаних болести, оштећења бубрега, као и остеопорозе.

Унећете витамине и минерале

Сланина није само маст, како многи мисле. Она, заправо, садржи и пристојну количину витамина и минерала, и ако је део добро избалансиране исхране, помоћи ће вам да унесете потребне нутријенте.

Сланиница је, као и многи месни производи, добар извор витамина Б, који су важни за функционисање ћелија и помажу да се храна претвори у енергију.

Осим тога, садржи и фосфор и селен, од чега први помаже бубрезима да филтрирају токсине, јача кости и зубе, а други обезбеђује телу антиоксиданте који помажу у ублажавању утицаја слободних радикала на ћелије. У сланини има и калијума, који је, између осталог, значајан за кости и мишиће, али и кардиоваскуларно здравље.

Уносите нитрате

Нитрати су супстанце које се састоје од кисеоника и азота и природно се налазе у неким намирницама и људском телу. Међутим, неким намирницама се и додају да би дуже трајале, а када се загреју, мењају састав и постају потенцијално лоше по здравље.

Пазите на засићене масти

Када поједете четири дебље резана парчића сланине, унећете око осам грама засићених масти, што је отприлике 40 одсто препоручене дневне дозе. Ова врста масти повећава ризик од срчаних болести, па зато није баш паметно да сланиницу једете превише често.

Садржи и здраве масти

С друге стране, сланина садржи и здравије масти – око половине су мононезасићене масти, а половина од тога долази из олеинске киселине, која је добра за срце. Још 10 одсто масти у сланини су полинезасићене масти, кје укључују омега-3 масне киселине.