Ужива у здравом животу и сунцу!
НАША МАЛА МO БЛИСТА И У ПЕДЕСЕТИМ... Моника Селеш се ослободила притисака и вишка килограма, ИЗГЛЕДА БОЉЕ него икад!
Пре двадесете године у ризници је већ чувала осам гренд-слем трофеја, поставши најмлађа у историји "белог спорта" са таквим билансом и моћи. А онда је бајку прекинуо крик...
Противнице јој нису могле ништа. Нож, нажалост, јесте. Моника Селеш сурово је заустављена на свом златном, шампионском путу, а да није – све би у њеном животу било другачије. Легендарна Новосађанка прославила је 2. децембра 52. рођендан и нисмо први који закључују да изгледа боље него икад.
Колико пута су љубитељи тениса, посебно са ових наших простора, пожелели да уђу у неку временску машину и врате се у тај кобни дан 1993. године, да је зауставе и кажу јој да не излази на терен јер ће се десити нешто страшно... У тренутку када смо веровали да је цео свет њен и да је чека нестварна каријера какву нико пре није доживео, Моника Селеш заустављена је у игри, времену и простору. И више ништа није било исто. Ни она више није била иста.
Пратили смо шта се све у њеном животу дешавало у годинама, а и деценијама, после инцидента. Пролазили смо с њом кроз трауме, болне епизоде, искушења, желели да се што пре опорави и једва чекали да поново видимо њено име у најавама престижних турнира. За то време, на шампионском месту, оном које јој је по правди и Бога и спорта одувек припадало, смењивале су друге тенисерке, нове амбициозне генерације жељне доказивања и показивања.
Мала Мо, велика спортска звезда рођена у Новом Саду, рекет је окачила о клин када су њене млађе колегинице из Србије тек почеле да крче пут у свету тениса. Док је била "у илегали" писала је књиге, између осталих и аутобиографију, играла у "Плесу са звездама", повремено радила са децом, скакала падобраном и у шали рекла да је постала и сумо-рвач јер је у једном тренутку имала превише килограма.
Борба између ума и тела је, како је описала у књизи, потрајала десет година. А онда је коначно дала себи времена да се ослободи свега, и тежине, и притисака, и очекивања других. Све је то сада далека прошлост, будући да у 52. години, колико данас пуни, Моника Селеш изгледа заиста сјајно.
Све чешће је у последње време виђамо и у јавности. Помно прати шта ради Новак Ђоковић, кад год је у прилици присуствује његовим мечевима, дели му савете, чак се у неком тренутку пронела и прича да би могла да му постане тренер. Ужива у малим стварима као што је, на пример, кување, и дружи се са још једном славном Српкињом, пијанисткињом Марином Арсенијевић.
А ко је прати на Инстаграму, зна чему је данас највише посвећена. То је, пре свега, здрав живот, што може да потврди и линија коју је до савршенства довела захваљујући специјалном режиму исхране, редовном вежбању и боравку у природи, за шта сунчана Флорида, где већ деценијама живи, пружа одличне услове. Своје пратиоце често позива и да јој се придруже у спортским изазовима као што је брза шетња кроз шуму или вожња бицикла, својеврсна такмичења у стилу "ко дуже издржи".
Иако мршавија него икад, Мала Мо не крије да воли да се "бави" кухињом. Јела која припрема буквално пуцају од здравља, а на њеном менију свакодневно су и свеже салате. Међу омиљенима јој је једна једноставна, за коју су потребни само парадајз, краставац, мало белог лука, сирће и босиљак.
Недавно је проговорила и о здравственом проблему с којим се већ дуго суочава. Наиме, пре три године јој дијагностикована мијастенија гравис, ретка и хронична неуромишићна аутоимуна болест, која се манифестује замарањем и слабошћу скелетних мишића, а може да захвати различите делове тела. Симптоме је, каже, почела да примећује пре пет година, али није схватала о чему се ради јер је обољење компликовано.
"Играла бих тенис са децом или члановима породице и промашивала лоптицу, јер бих уместо једне видела две", испричала је велика тениска звезда и додала да симптоме не треба игнорисати. "Требало ми је доста времена да прихватим проблем и почнем отворено да говориим о томе, јер није лако. Много утиче на свакодневни живот."
Статистика каже следеће – мијастенија гравис погађа 20 од 100.000 људи широм света. Стварни број може бити већи, јер неке особе са благим облицима болести често нису свесне да је имају. Осим слабости мишића у рукама, шакама, прстима, ногама и врату, јављају се и умор, спуштени капци, замагљен вид или двоструке слике, ограничене фацијалне експресије, проблеми са говором, гутањем и жвакањем, као и потешкоће са ходањем.