Њен НЕСТАНАК НА ВРХУНЦУ КАРИЈЕРЕ 10 година је био мистерија, а онда је ДАФИ открила кроз какав је пакао прошла: „НА СВОЈ РОЂЕНДАН БИЛА САМ ДРОГИРАНА, ОТЕТА И СИЛОВАНА”
Чувена певачица Дафи повукла се из јавности на врхунцу славе, а потом открила језиву истину зашто је нисмо видели 10 година.
Велшка певачица Дафи изградила је невероватну музичку каријеру готово преко ноћи. Њен дебитантски албум био је најпродаванији албум у Уједињеном Краљевству 2008. године, освојила је чак три награде "Brit Awards", а потом и престижни Греми.
Међутим, након што је 2010. године објавила свој други албум, Дафи је изненада нестала из јавности. Без објашњења се повукла са музичке сцене, остављајући јавност да нагађа шта се догодило са певачицом која је до тада била на врхунцу славе.
Док су се многи питали због чега је одустала од каријере и где је нестала, Дафи је у потпуној тишини пролазила кроз стравична искуства која су заувек променила њен живот.
Годинама је ћутала о свему што јој се догодило, далеко од очију јавности и медија. А онда је, 2020. године, одлучила да прекине тишину. Њено потресно саопштење открило је истину коју готово нико није могао да наслути.
Шок објава све оставила без текста
'Можете само да замислите колико пута сам покушала ово да напишем. О начину на који бих то написала, како бих се осећала након тога. Нисам потпуно сигурна зашто је сада право време и зашто се осећам ослобођено и узбуђено јер говорим. Не могу да објасним. Многи од вас су се питали шта ми се догодило, зашто сам нестала и где', изјавила је тада певачица потом описавши трагедију која је људе оставила без текста.
'Био је мој рођендан. Дрогирали су ме у ресторану, што је потом трајало још четири недеље када су ме отели и одвели у страну државу. Не сећам се одласка на авион или путовања у возилу. Одвели су ме у хотелску собу, а починитељ се вратио и силовао ме. Сећам се бола и покушаја да останем свесна у соби након што се све то догодило. Остала сам заробљена с њим и следећи дан, није ме ни погледао, морала сам да ходам иза њега. Била сам некако свесна и повучена. Размишљала сам о бегу у суседни град или место док је спавао, али нисам имала новац и бојала сам се да ће позвати полицију због бекства. Не знам одакле сам имала снаге да издржим све те дане. Осећала сам присутност нечега што ми је помогло да останем жива. Вратила сам се с њим назад, била сам смирена и нормална, колико је то могуће бити у таквој ситуацији, а када сам дошла кући, села сам, ошамућена, као зомби. Знала сам да ми је живот у опасности, прикривено је признао да ме жели убити. С оно мало снаге што ми је остало, инстинктивно сам желела да побегнем и пронађем место за живот где ме он неће пронаћи.
Починитељ ме је дрогирао у свом дому те четири недеље, не знам да ли ме је силовао за то време, сећам се само доласка аутомобилом у страну државу. Не знам зашто нисам била дрогирана у иностранству; вероватно да је разлог првокласна дрога коју ми је давао и с којом није смео да путује.
"Изгледала сам као мртвац"
Након што се то све догодило, неко кога познајем дошао је до моје куће и видео ме на балкону како буљим у празно, огрнута ћебетом. Уопште се не сећам доласка кући. Та ми је особа рекла да ми је кожа била жуте боје и да сам изгледала као мртвац. Очигледно је особа била уплашена, али није хтела да се меша. Никада није видела тако нешто.
Након тога, нисам се осећала сигурно да одем у полицију. Осећала сам да ћу, ако нешто крене по злу, бити мртва, да ће ме ОН убити. Нисам могла да ризикујем да ме погрешно усмере или да завршим у свим вестима. Заиста сам морала да пратим инстинкт који сам имала.
Прва особа којој сам рекла била је моја психијатрица, месецима касније, водећи стручњак у Уједињеном Краљевству када су сложене трауме и се*суално насиље у питању. Не знам како сам имала толико среће да је пронађем. Без ње, можда не бих успела. Имала сам и мисли о самоубиству.
Делим ово јер живимо у страшном свету и нисам више посрамљена што ме је нешто дубоко повредило, више... Верујем да ако говориш из срца, срца других ће одговорити. Колико год да је моја прича мрачна, говорим из срца, за мој живот, и живот оних који су претрпели исто.
Не стидим се да кажем да сам готово десет година провела у потпуности сама. И даље ме боли срце када то напишем. Али дугујем себи то да кажем. Осећам се дужном да објасним колико је опоравак заиста био изазован. Надам се да вас ово теши и да сте мање посрамљени, ако се осећате самима...', гласи део писма које је певачица 2020. године поделила с јавношћу.
Драгана Томашевић
