окоТВоко: Није баш све отишло у Хондурас

Горислав Папић, сјајан и као уредник и као репортер, направио је одличан прилог. „У Улици Јована Цвијића у Новом Саду расту друга деца, а ми се и пет година касније, и то баш у дану када је преминуо, сећамо панонског морнара, једног од најбољих песника и музичара Војводине, Ђорђа Балашевића. 

Био је то човек који је изградио своју музичку империју без територијалних претензија”, стоји у најави емисије. У њој је о панонском морнару занимљиво говорио Звонко Богдан - легенда о легенди, као и  Перо Зубац, дивни песник мог детињства и уредник на ТВ НС, који је заслужан што сте могли да видите бећарац који су у „Музичком тобогану” заједно певали Неда Украден, Лепа Брена и Ђорђе Балашевић. 

И Љубивоје Ршумовић је имао лепих речи о Ђолету. Михајло Пантић, професор Универзитета, је констатовао да су Балашевићеви стихови постали део наше свакодневице, ручкова, правих и промашених љубави. Зашто је Горислав Папић направио тако леп прилог? Па зато што је рођен у Сарајеву, али се преселио у Нови Бечеј, где је завршио основну и средњу школу. Зато што, иако живи и ради у Београду, има осећај за Војводину.  

Стеван Николић је за Прву телевизију и „Глам и драму” успео да направи прилог пун емоција. Да цитирам колегу: „Постоји једна прича која никад није имала потребу да се доказује - прича о Ђорђу и Оливери Балашевић. Тиха, дуготрајна, војвођански тврдоглава и нежна у исто време. Није то била љубав за насловне стране, али јесте за вечност. 

Једна жена, једна муза и читав један опус песама које нису настајале због публике него због ње”, закључио је, између осталог водитељ ове емисије. Зашто је тако написао? Зато што је Рак у хороскопу, емотивац и зато што је Зрењанинац који воли Ђолета и своју суграђанку Ољу. И зато што је одрастао на Балашевићевим песмама.

Занимљиво је да је Јаков Јозиновић, који је стекао славу певајући песму „Оливера”, тренутно најпопуларнији млади певач који обара рекорде по продаји дворана у региону, а има само две своје песме. То су ти „неки нови клинци” о којима је певао Ђоле Балашевић, док он горе оре небеске њиве. 

„Око магазин” посветио је две емисије и Јаники Балажу. „Бећар и џентлемен. Мађар и Србин. Спојио је петроварадинску кафану, Оливеру Катарину, концертну дворану и Тита. Свирао је по целом свету. Није измислио тамбурицу, али је учинио да верујемо да јесте. 

У исто време и Јован и Јаника али у сто година није се родио тамбураш који би га заменио”, стајало је у најави специјалних емисија, које је у децембру урадио колега Далибор Жарић, који је у живом програму запросио своју колегиницу у костиму Деда Мраза. 

Да, и он је одрастао уз музику Звонка Богдана, Јанике Балажа и Ђорђа Балашевића. Медији нам изгледају као тамни бездан без дна али ови примери показују да у многим новинарима куца срце Васе Ладачког. 

И баш сам се сетио Душка Трифуновића, који је седео близу моје редакције на ТВ НС. Има нека тајна веза, тајна веза за све нас. То нам је доказ да баш све није отишло у Хондурас.
Александар Филиповић