окоТВоко: Телевизијска ретроспектива наших живота

Да би урадио овај рударски посао морао је да прекопа архиву РТС-а, потом „ТВ новости”, „Вечерње новости”, „ТВ ревију”, „Борбу”, „Политику” и „Експрес политику”. За сваку фотографију тражена је дозвола да се објави јер о „Београдском пролећу” се мало писало на интернету и публицистички.

То је прича и о телевизији из бољих времена. Замислите фестивал који су водили: Мића Орловић, Дуња Фингенвалд Пулетић познатија као Дуња Ланго, Далиборка Стојшић, Миња Субота, Жељко Стефановић, Перица Славенски, Сузана Манчић, Нина Мудринић и други. 

Замислите хитове као што су: „Април у Београду”, „Сети се наше љубави”, „Никад није касно”, „Сва су моја пролећа у мени”, „Почнимо љубав из почетка”, „Даљине”, „Једна мала плава”, „Сети се наше љубави”, „Лето” („По граду шетају младићи, нема сумње, неки ће ми прићи”), „Молитва за Магдалену”, „Оно што све знаш о мени”, „Ти напустио си све”, „Катарина”... 

Здравко Чолић, Ђорђе Марјановић, Арсен Дедић, Габи Новак, Мики Јевремовић, Неда Украден, Тереза Кесовија, Лола Новаковић, Нада Кнежевић, Бисера Велетанлић, Лео Мартин, Маја Оџаклијевска, Про арте, Оливер Драгојевић, Слађана Милошевић, Бети Ђорђевић, само су неки од певача који су наступали на овом фестивалу.

Ова књига је прича о једној земљи, али и њеном распаду, али и прича о Београду и свим нашим пролећима. Ђорђа Марјановића је публика носила на рукама и то су биле прве мирнодопске демонстрације у Београду. 

Ђоле је неко ко је први извукао микрофон, почео да игра на сцени и бацио сако у публику. Слађана Милошевић је била „секси дама” и певала је „Симпатију” са мушком плесачком групом, као што је Здравко имао „Локице”. Један од првих успеха Здравка Чолића је управо био „Април у Београду”.

Маја Николић је изгледала као Скарлет О' Хара из филма „Прохујало са вихором” када је певала дивну баладу Владе Грајића „Напустио си све” 1994. године. Шта стане у један живот од 1961. до 2026. године. 

Колико успона, падова, разочарења, радости, среће, смрти. Живот може да буде тужна појава ако га не гледате из угла шлагера. Зато је лепо што ће овогодишње „Београдско пролеће” бити ревијално и што ће се емитовати на првом програму РТС-а. 

Ту је овој манифестацији и место. Кроз ревијални део 23. априла у МТС дворани: Борис Бизетић, Ладо Лесковар, Лео Мартин, Радмила Караклајић, Маја Оџаклијевска, Драган Мијалковски, Жарко Данчуо, Нада Павловић ће нас подсетити на нека много боља музичка времена. Ту ће бити и млађи: Принц од Врање, Душан Свилар, Наташа Михајловић, Милан Бујаковић, Зејна...

Ми у Србији, нажалост, немамо потребу да подржимо нашу традицију као што се то ради у комшилуку, а никад није био могућ медијски успех без успеха у Београду. Бар за мене „лаке ноте” и шлагери су најбољи начин да се преживе све ове турбулентне године. 

Срећан сам што сам рођен у временима „Београдских пролећа” и што сам гледао тај програм на телевизији. Та времена се никад неће вратити или хоће? Пуни концерти неких младих људи доказују да није убијена романтика и емоција, само то телевизија мора да препозна са својим програмом. Јер све нежне речи света, написао сам за те у колумнама мојим.

Александар Филиповић