ВРУЋИНЕ, СУШЕ И ПОЖАРИ СВЕ ЧЕШЋИ Ево шта чека Европу, а посебно Балкан
Европа се загрева брже од глобалног просека, а последице климатских промена све се више огледају у сушама, недостатку воде и повећаном ризику од шумских пожара. Подаци показују да се промене већ осећају широм континента, а Балкан спада међу регионе који би могли да буду посебно изложени.
Све то ствара повољније услове за настанак и брзо ширење шумских пожара.
Пожари који овог лета букте широм Европе, заједно са дуготрајним сушама и топлотним таласима, нису само последица неколико дана екстремно високих температура. Они су део шире промене климатских услова која се последњих година све јасније осећа широм континента.
Лето 2026. поново је показало колико брзо екстремно време може да прерасте у озбиљан проблем. Док се поједини делови Медитерана боре са великим пожарима, у другим европским земљама проблем представља недостатак воде и изразито суво земљиште.
Током августа велики пожари забележени су у више европских земаља, међу којима су Грчка, Хрватска, Шпанија, Француска, Немачка, Велика Британија и Белгија. Посебно је пажњу привукао пожар на подручју Високих Фена у Белгији, који је захватио око 3.000 хектара. Реч је о највећем пожару у новијој историји те земље.
Треба направити разлику између узрока пожара и услова који омогућавају његово ширење. Kлиматске промене не значе да је сваки пожар директно изазван вишом температуром. Узрок може бити људски фактор, природна појава или комбинација више околности.
Оно што се мења јесте средина у којој пожари настају. Више температуре исушују вегетацију и земљиште, док дуги периоди без падавина стварају велике количине сувог и лако запаљивог материјала. Kада се томе додају топлотни таласи и јак ветар, пожар може да се прошири много брже него што би то било могуће у умеренијим условима.
Подаци из заједничког извештаја Светске метеоролошке организације и програма Цоперницус показују колико су промене већ изражене.
Током 2025. године најмање 95 одсто европског континента бележило је температуре изнад просека. Истовремено, око 70 одсто европских река имало је исподпросечан годишњи проток, док је површинска влажност земљишта била међу три најниже забележене од почетка мерења 1992. године.
Подаци из заједничког извештаја Светске метеоролошке организације и програма Цоперницус показују колико су промене већ изражене.
Током 2025. године најмање 95 одсто европског континента бележило је температуре изнад просека. Истовремено, око 70 одсто европских река имало је исподпросечан годишњи проток, док је површинска влажност земљишта била међу три најниже забележене од почетка мерења 1992. године.
То значи да проблем није само у томе што су лета топлија. Kада високе температуре потрају довољно дуго, а падавине изостану, последице се преносе на читав систем, од пољопривреде и снабдевања водом до ризика од пожара.
Подаци о пожарима додатно потврђују ту слику. Током 2025. године у Европи је изгорело више од милион милиона хектара, што представља највећу површину забележену у доступној упоредивој евиденцији. Топли и суви временски услови били су један од важних фактора који су допринели тако великој активности пожара.
За Балкан је ово посебно важно питање. Земље региона већ се суочавају са високим температурама, периодима без падавина и све већим притиском на водне ресурсе. Уколико се тренд загревања настави, комбинација високих температура, сушног земљишта и екстремних временских догађаја могла би да представља све већи проблем.
То не значи да ће свако лето бити екстремно нити да ће сваки пожар бити последица климатских промена. Kлиматски систем је сложен, а на појединачне догађаје утиче више фактора.
Али дугорочни тренд је тешко занемарити. Топлија клима мења услове у којима живимо, а екстреми који су некада били ретки постају све важнији део процене ризика за европске земље.