Шта је најтежи део посла у коме је примарна едукација која је толико ретка на нашим ТВ програмима?
- Ништа није тешко што има везе са новинарством и емисијом „Академац”. Пре бих рекла да постоје изазови јер комерцијалне телевизије са националном покривеношћу не виде младе као своју публику. Не чуди стога да млади прате садржаје који сами производе. Ја ту видим највећи изазов, како их вратити помало превазиђеном медију за њих - телевизији.
Формат емисије је такорећи ишао у корак с временом, мењао у складу с доласком нових медија?
- Нисмо се заветовали да ће „Академац” бити закуцане форме. Мењали смо је од студентске собе, до дебате и назад јер од почетака имамо свест да емисија не треба да постоји само на телевизији. И заиста, серијал „Академац” лако ћете пронаћи на сопственом Јутјтуб каналу, на Инстаграму, на Фејсбуку али и на све популарнијем Тиктоку.
Које теме интересују наше академце?
- То је широка лепеза тема, најчешће су то оне из сфере психологије али и оне из друштвених не заостају. Младе интересује мобилност, будућност, посао, вештачка интелигенција и уопште сви облици рада на личном развоју. Када смо колега редитељ Мануел Србин и ја почели са реализацијом серијала, нисмо ни слутили да стижу асертивно-аутоматизована времена, времена сивијева, брендирања, мрежа, учења на даљину а заједнички именилац набројаном је једна врста површности. Желели смо да направимо програм који може да загребе дубље, да се ствари отпакују и разграде да се заједно са студентима дође до неког закључка.
Темељ серијала се базира на синтагми да је знање моћ. Фаворизујемо науку, стручњаке, идеје, дела, иновације и превенцију у свим сегментима живота једног студента и тако 10 година. Небитно је да ли је концепт дебате или разговора у студију јер је битна суштина, односно какве поруке се шаљу младима.
Рођенданска емисија
Значај порука које у етар шаљу јавне личности, тема је емисије у којој се званично обележава 10 година емитовања емисије „Академац”. Да ли су поруке само изговорене речи или и саме активности личности које млади виде као своје узоре? У емисији говоре Иван Кнежевић, монтажер, сценариста изузетно популарних серијала и филма „Хероји радничке класе“и Ана Бојовић, новинарка информативног програма РТВ-а, некадашње заштитно лице „Академца”. У делу резервисаном за рубрику емитоваће се ретроспектива изјава глумаца који су гостовали у емисији током протекле деценије. Режисер је Недељко Будак, а водитељи су Милица Столица и Милош Кувеља.
Ко су били најзанимљивији гости и шта сте све од њих научили?
- У емисији смо угостили преко 350 саговорника и да је барем стотину имало озбиљан утицај и преиспитивање, не само код студената него и шире, довољно је. Драгоцено је што се сви радо одазивају, а тежина изговореног је увек већа када стигне од јавних, остварених лица.
Наши бисери нису само гости него и водитељи „Академца”. Петнаесторо студената је прошло кроз емисију за ових десет година и свако је дао неки свој мали печат истовремено односећи са собом неке постулате које смо заједно градили и постављали.
Као неко ко је на РТВ запослен преко три деценије, како оцењује образовни програм на домаћим каналима?
- Спадам у генерацију која је одрасла уз квалитетан образовни програм на ЈРТ. Имала сам пар сјајних уредника попут Ђорђа Фишера и наша архива је пуна драгоцености из тог сегмента програма. Чини ми се да влада мала криза идеја на том пољу јер истинску конкуренцију заправо и немамо што је тужно.
Снежана Милановић
