Да ли се короном може заразити из ваздуха?

ЊУЈОРК: Група истраживача са Универзитета у Флориди успела је да изолује живи примерак корона вируса из аеросола који су на удаљености од два до нешто мање од пет метара прикупили од пацијената који су хоспитализовани због обољења од ковида-19, пише Њујорк Тајмс.
korona zaraza pix
Фото: Pixabay.com

"Ово су људи тражили. Недвосмислен је то доказ да се заразан вирус налази у аеросолу", рекла је Линси Мар, стручњак за вирусе који се шире ваздухом, а која није учествовала у истраживању.

Открића научника су прошле седмице објављена на Интернету, али још увек нису прошла рецензију.

То, међутим, не значи да нису испровоцирала дебату у научној заједници. "Ако ово није чврст и непобитан доказ, онда не знам што је", написала је Мар прошле седмице на свом твитер налогу.

Неки стручњаци, међутим, кажу да још увек није јасно је ли та количина вируса која је пронађена у аеросолу довољна да се особа зарази.

Истраживање је, наводи се, било јако тешко провести будући да промер аеросола износи пет микрометара, а испаравање их додатно смањује.

Покушаји да се зграбе те минијатурне капљице најчешће оштете вирус који садрже. "Јако је тешко узети узорак биолошке твари из ваздуха, а да је употребљив", рекла је Сели Милер, инжењер која проучава квалитет ваздуха и болести које се њиме преносе.

"Морамо на паметан начин прикупљати узорке како би били слични онима које људи удишу", рекла је.

Претходни покушаји да се истражи ширење вируса путем аеросола падали су управо на техникама прикупљања узорака.

Нека су истраживања отписана јер су методе биле сувише експерименталне и нереалне, док су други приликом прикупљања узорака пререзали вирус.

Једна група је успела да изолује вирус, али није успела да докаже да је тај вирус заразан.

Истраживачи са Универзитета у Флориди узорке су очували тако што су их прво увећали воденом паром па их пребацивали у текућине пуне соли, шећера и протеина, што је очувало патоген.

Ову методу прикупљања узорака похвалила је уредница часописа "Технике атмосферских мерења" Робин Шофилд, иначе атмосферска хемичарка на Универзитету Мелбурн.

Истраживачи су исту методу применили када су узимали узорке ваздуха из болничких соба, међутим тада нису могли да изолују ккоронан вирус због присутности других респираторних вируса који су се брже развијали.

Узорци за потребе овог истраживања прикупљени су у соби за лечење ковида-19 у болници Хелтс хандс у оквиру Универзитета Флорида.

Ниједан пацијент у соби није био подвргнут медицинским захватима за које се зна да производе аеросоле.

Истраживач су узорке скупљали на месту које је од пацијената било удаљено два метра и на оном које је од њих било удаљено скоро пет метара, пуно више од препоручене дистанце коју би требало држати како би се смањила шанса заразе корона вирусом.

Били су успешни на обе дистанце, а генетска анализа вируса показала је да је идентичан ономе који је пронађен код пацијента који је недавно примљен на лечење.

Ваздух у болничкој соби мењао се шест пута на сат, а соба је опремљена ефикасним филтерима и другим сигурносним мерама које је требало да деактивирају вирус пре пуштања ваздуха у просторију.

Водећи вирусолог истраживачког тима Џон Леднички рекао је да су вероватно зато успели да пронађу свега 74 вирусне честице у једном литру ваздуха.

Затворени простори с лошијом вентилацијом попут школа могу, наводи се, садржати више вирусних честица.

Други научници, пак, кажу да се из тих открића тешко може закључити у каквој се опасности од заразе налази појединац, пренео је загребачки Јутарњи лист.

EUR/RSD 117.5802
Најновије вести