Према Данском метеоролошком заводу, на Гренланду се у уторак истопило више од 8,5 милијарди тона поврсинске масе, а од недеље укупно 18,4 милијарде тона, пише CNN.
Иако укупна количина губитка леда није екстремна као 2019. године, већа је површина ледене плоче која се истопила.
Према студији објављеној у часопису Криосфера, Земља је изгубила запањујућих 28 миулијарди тона леда од средине 1990-их, од којих је велики део са Арктика, укључујући и ледену плочу Гренланда.
"У протеклој деценији смо већ видели да је топљење површине на Гренланду постало све озбиљније и нестабилније", рекао је Томас Слатер, глациолог са Универзитета у Лидсу, у Енглеској, и објаснио да ће екстремнији догађаји бити све чешћи како се атмосфера континуирано загрева над Гренландом.
На Гренланду се 2019. године истопило 523 милијарде тоне леда у море и због тога је глобални ниво мора трајно порастао за 1,5 милиметара.
Док се површина Гренланда и даље одмрзава, Слатер је рекао да су обалн иградови широм света осетљиви на поплаве изазване олујом, посебно када се екстремно време поклапа са осеком.
Очекује се да ће топљење са Гренланда до краја века подићи глобални ниво мора између два и 10 центимерара, додао је Слатер.
Док људи ослобађају гасове са ефектом стаклене баште, загрејана атмосфера одмрзава свеж бели лед који одражава сунцеву енергију назад у свемир, и то открива тамнији лед испод којег апсорбује соларну енергију и узрокује више топљења.
