Размишљам много о томе колико је смрт те жене разбуткала телевизију. За тако богат и садржајан живот ужасно глуп повод смрти - вирус комарца са западног Нила.
Мира је била невероватна харизма. Дивно је писала, одлично певала. Била је необична глумица и напаћена жена. Колатерална штета између рата Београда и Загреба. Морала је да емигрира у Америку и да тамо направи нову причу. Много се напатила. Имала сјајне улоге и пребрзо отишла у тренутку кад нам требо неко баш такве енергије.
Није је однела није корона. Око короне влада инфодемија. Психолози кажу да бисмо очували ментално здравље, максимално тридест минута дневно можемо да пратимо информације о пандемији. То није пандемија, то је хистерија. Паметни се ваксинишу што пре. Али ко ће да пелцује оне хејтере што су пљували Зорана Кесића што се вакцинисао први. Што би рекао психолог Драган Илић „Сви бисмо ми волелии да смо Кеса и да ову агонију решимо што пре”. Што би написао један твитераш „проговорио сам кинески кад сам примио вакцину”. Али много је и антиваксерских ставова. У име рејтинга може и то бар на комерцијалним телевизијама.
Случај Мика Алексић. Ево прилике да медији добију шансу за који поен у трци за гледаност и екслузиву. Занимљиво, Тања Петернек, Александар Гајшек и Марина Рајевић Савић сви су оставили своје емисије на Јутјубу, без права да се да коментар. Кренуо је одмах злобни коментар како је Маји Жежељ док чита ужасне вести о човеку који је имао феноменалну дикцију и чудне методе васпитања. Ивана Зарић и Наташа Ристић су морале на својим Фејсбук профилима да реагују кад медији све оне који су похађали ту школу називају сектом и вређају све успешне људе који су похађали ту школу а имали су срећу да их професор није диркао. Сад треба и да се правдате зашто сте похађали школу из које су излазили најбољи глумци и спикери. Водитељке појединих емисија су узеле правду у своје руке и мисле да су судије и кадије. Опасна ствар за правну државу. Као што је и опасно насиље над женама које је део фолклора у овој држави. Не страдају само јавне жене, највише страдају оне жене и девојке које немају никога. Које немају ни моћ медија ни моћ пара. Страдају највише оне које немају утицајне и храбре родитеље. Највише страда као и увек сиротиња која је и богу тешка. Кад све ово читам помислим у ком бре то зверињаку живимо. Да ли је све у нашем друштву силовање, педофилија, пребијање, хистерија, сексуални мобинг... Кад изађем на улицу, видим да живе и неки нормални људи. Ако упалим телевизор, тамо тих људи нема. На телевизији је све црно, да црње не може бити. Електронски и таблоидни медији немају баланс, него удри. Ствар је таква да ће се све сигурно доказати. Али да ли медији претерују кад су у питању црне хронике. Да ли медији пумпају кад су у питању злочини. Да ли нас у демонској години медији додатно раздражују. У питању је свеопшта шизаона. Да ли је у питању певачица Гранда, Мачвански берберин или случај Мика Алексић, ко све прати на директном је путу до шизаоне. Ко прати све теоретичаре завере и „стручњаке” за вакцину не зна да ли ће кинеску, америчку, руску, индијску... Медији су се успалили и само ложе. Гледаност је загарантована. Страст је огромна.
Само ретко где видим онај основни новинарски постулат - објективно непристрасно информисање. Није више у питању ни идеологија. У питању је бити гледан по сваку цену. Направити што сензационалнији наслов или прилог. Да ли због тога чуди што је већина становништва депресивна. Што се већина медија заправо и не гледа. Што се многи хвале како не пале телевизор. Ако неко каже о било којој теми мишљење које је супротно од већинског одмах добија по „тамбури” и креће вербални линч. Зашто је општа бежанија на свеж ваздух и планине. Бити даље од узаврелих медија је питање менталног здравља. Ако сте осуђени да гледате само наше медије. То једноставно добре вести не постоје. Нису исплативе. Постоји само сензационализам, трач и острашћеност. Ко се вакцинише и преживи, причаће.
Александар Филиповић
