То је направила корона, да смо психолошки сви постали немоћни да се само „пљује” по мрежама. Док неки преко тастатуре ментално дрндају, други који имају пара, су у редовима за скијање на Копаонику. То што су километарски редови без дистанце, рачуна се да је на Копаонику свеж вазух па ће вирус о коме готово да нико ништа не зна - да их заобиђе.
Десила се и та историјска вест да је Цеца нашла дечка. То су пропратиле све шоу биз емисије којих толико има да их не могу пропрати. Сад је шоу биз и сваки јутарњи програм и сваки други формат. Инфлација медија је толика да не могу побројати где сам шта прочитао. Наравно вест дана је и да Дара Рада има новог дечка млађег 23 године. Опет, много је љубоморних и завидних на певачицу. Њу боли уво за све. Док село лаје, она је отишла на лепу далеку егзотичну дестинацију. Сад што се малиша родио у време њене песме „Кошава са Дунава” кога то занима. Уопште имам теорију да деца која не памте СФРЈ имају заиста озбиљан културолошки проблем јер не знају шта је била права земља. У којој сте имали поп, рок, шлагере, хит месеца, Драгана Лаковића... Те приче да је Београд оличење културолошког зла, ако знамо одакле долазе репери са најопскурнијим текстовима. Ако публика из Хрватске и Словеније масовно хрли на концерте Даре Бубамаре где гостује Карлеуша, о чему бре причамо.
Једном је у осамдесетим један писац страдао због синтагме вунена времена. Рекао бих таблоидна модерна времена. Ликови за Парове, Задруге заиста постоје међу нама и имају на хиљаде пратилаца. Арена је била пуна на концертима. За концерт Маје Беровић су ми тражили карте као да радим на билетараници Спенса иако такву музику не пратим, нити ми је поменута дама била у гостима нити ће бити. Све се измешало. Они рођених деведесетих слушају све и Пријовићку и Металику и Ђоганије. Толико је извора информација, а заправо једно испирање мозга је у току. Имам срећу да сам човек који памти телевизију из неких бољих времена. Када ме сретну на улици читаоци ове рубрике ме питају: „Шта ће са нама бити”, а ја парафразрам једну историјску „Спаса нам нема”. Али пропасти нећемо док је нама естрадних и медијских игара. И ко је гладан, може да чита и гледа таблоидне колаче. Шта је нама тешко док оговарамо певачице којима је лепо. Имају среће у животу за разлику од већине. И не знам шта се ишчуђавате појавама дама у најбољим годинама са пилетином. Ово је таблоидни цитат. Па давно је рекла Рушка Јакић да је млађи мушкарац жени као Це витамин из чаја. Ето, добисте на крају и епидемиолошки савет и сексолошки савет, а да се нисте надали. Морам да признајем да ми јако недостаје Рушка Јакић на националним фрекевенцијам, а јер живимо одавно у временима где љубав није у моди. И медији нису баш у винкли.
Александар Филиповић
