Персијска мачка представља идеалног кућног љубимца. Као чистокрвна, уважава велики углед у свету мачака, а одликује је мирна нарав и гчамурозан изглед.
Први пут се помиње у 16. веку када ју је донео италијански путник Пијетро дела Вале, у чијим дневницима се осим мачке налазе и подаци о ангори.
Персијску мачку овај путник представља као мачку која има свиленкасту, дугу длаку. У том периоду ова мачка је била сиве боје. Према подацима које износи у својим списима, поменуте мачке живеле су провинцији која се налазила у Персији. Сматра да су у то поднебље дошле заједно са Португалцима који су путовали из Индије.
Персијске мачке су веома дружељубиве и привржене свом власнику. Карактерише их мирољубиво понашање, а добро се слажу и с другим љубимцима у кући. Захтевају доста пажње и простора и воле да се мазе. Нису спортски типови, нити су превише активне и не воле да буду саме. Своје време проводе и тако што дотерују длаку. Иако се одликују мирољубљивошћу, персијске мачке карактеристичне су и по свом ловачком инстинкту. Слабо се лињају, те ако се о њима води правилна нега, неће им пуно опадати длака. Ипак, пошто траже константну пажњу, не препоручују се људима који немају превише времена.
Дугодлаком мачком прозвана је у 20. веку, по одлуци Британског савета за мачке. У ту категорију спадају још и ангора, као и руска дугодлака мачка. Ове мачке ради бољег приказивања на изложби, биле су подељене на пругасте, једнобојне, мало обојене и остало. У Европи су доминирале беле персијске мачке које су имале плаве очи, док су се на подручју Британије налазиле црне персијске мачке. Познато је да су мачке које су живеле у Европи чешће оболевале од болести ушију.
Према истраживањима и закључку научника, сматра се да је њихово крзно настало као резултат спољашњих услова, обзиром да су расле у Персији која је била веома хладна.
Ипак, њено порекло је и даље мистерија, јер према неким подацима, сматра се да ове мачке потичу из Азије. Међутим, у 16. веку она је постојала у Италији, како се наводи у списима. У 19. веку персијска мачка се доводи на изложбу у Енглеској. Краљица Викторија била је одушевљена овим мачкама и имала их је две, које су биле плаве боје. Данас се као земља порекла ових мачака наводи Велика Британија, из разлога што је тамо ова врста стекла изузетну популарност. Међу персијским мачкама, данас су најзначајније плаве персијске мачке, па се у част истих одржавају изложбе.
М. Сћ.
