Спада у полудугодлаке домаће мачке које су се развиле природно, без укрштања са другим мачкама и људског утицаја. Убраја се у природне расе, а неки је називају и сибирска шумска мачка. Изгледом подсећа на норвешку шумску мачку и мајне кон. Кад је додељен стандард раси 1991. године, из имена је избачен придев шумска, како би се разликовала лакше од норвешке шумске мачке. Ова мачка као што јој и само име говори потиче из Сибира, а озбиљан узгој расе креће у Америци осамдесетих година.
Ова мачка је снажне грађе, дугачког и мишићавог тела, с полудугим до дугим крзном, густим поткрзном и уљастим горњим длакама које су отпорне на воду. Реп јој је средње дужине са дебелим и округлим врхом, а глава јој је широка и пљосната између ушију.
Сибирска мачка долази у свим бојама, а најчешће је сивкасто бела. Ова мачка је вешт верач и иако на први поглед делује да је неповерљива и опрезна, воли пажњу, мажење и чешкање. Добро се слаже са другим мачкама, те псима и децом. Одлучна је и смела, а воли живот по пространим пределима, те је ова маца прави избор уколико имате двориште.
Овој крупној и снажној мачки потребно је око пет година да достигне потпуну зрелост. На врату расте дуго крзно, које уме да подсећа на гриву и годинама постаје све израженије. Чешљају се два пута недељно, када није сезона лињања, а када се лињају тада је неопходно свакодневно четкање. Мирне и нежне, привржене су својим власницима, уживају у игри и користе интелигенцију за решавање проблема. Воле да се сакривају, али и играју лоптицом, па и да „разговарају“ са својим власницима.
Приредила: М. Стакић
