Непрестана брига о беби током годину дана, дојење које траје чак и до пет година и снажна веза која траје више од деценије присутна је у свету шимпанзи, показала су нова истраживања, али и открила вредне информације о овој угроженој врсти.
Услед уништавања станишта, лова и болести, популација ових великих човеколиких мајмуна је опала за најмање 70 процената. Током 1900. године је забележено око милион јединки, док их данас има између 172.000 и 300.000, пише „Национална географија“.
- Постоји нешто у везама између шимпанзи што се не може описати, баш као и у људским везама испуњеним љубављу- наводи истраживач са Харварда Рачна Реди, која је годинама посматрала шимпанзе у дивљини.
Генерације приматолога су документовале снажне везе које постоје између мајки и одраслих синова, али је тек прошлогодишња студија утврдила да су оне заправо правило. Рачна Реди и коаутор студије Арон Сандел су провели три године посматрајући 29 адолесцената и младих одраслих мужјака заједнице Нгонго, која је део Националног парка Кибале у Уганди. Одрасли мужјаци нису виђали своје мајке толико често као кад су били мали, али када би им се путеви укрстили, синови би се обрадовали и дуго би остали поред своје мајке, понављајући понашање из детињства.
- Неки од њих су имали и јачу повезаност. Око трећина одраслих мужјака су најбољи пријатељи управо са својим мајкама -наводи Реди.
Овакве дуготрајне везе између мајки и синова се често дешавају у оквиру група шимпанзи. Такође, ово је веома ретка појава у свету сисара, јер већина мужјака напушта своју групу након одрастања и сазревања. У случају шимпанзи, женке су те које по одрастању напуштају своју групу и проналазе нову. Због тога женке шимпанзи најјаче породичне везе остварују управо са својим синовима.
Иако млади мужјаци не напуштају своју породицу, морају да прођу кроз тежак процес транзиције – улазак у друштвену хијерархију одраслих мужјака. Студија је такође показала да мајке имају кључну улогу у овом тренутку живота својих синова. Оне су те које бране своје синове током сукоба са старијим мужјацима и пружају им утеху кроз нежне додире.
Научници су дуго мислили да маме шимпанзе нису друштвене јер пуно времена проводе са својим младунцима. Међутим, опсежнија студија, коју је спровео Шон Ли са Универзитета Џорџ Вошингтон са својим сарадницима, показала је да оне проводе исто толико квалитетног времена са другим одраслима колико и њихови дружељубиви рођаци – бонобо мајмуни.
Закључили су да маме шимпанзе проводе више времена насамо са својим младунцима него маме бонобоа, а мање времена са другим члановима групе. Ово откриће није било изненађујуће, али је утврђено да шимпанзе ипак одвајају исто времена као и бонобои за квалитетне друштвене активности као што су биштање и игра.
Шимпанзе такође знају и да тугују, баш као и људи.
-Свест о нашој смртности заиста посматрамо као нешто што одваја људе од животиња , али истраживања показују да шимпанзе доживљавају снажну тугу, што је само једно од многих осећања која делимо са нашим великим човеколиким рођацима.
М. Сћ.
