У народу се сматра да је Преображење дан када се последњи пут купа у рекама, јер се за овај празник везује и смена годишњих доба.
Постоји веровање да се о овом празнику целокупна природа преображава па се каже - преображава се и вода и гора.
На Преображење никако не ваља ни преко дана спавати, јер ко тог дана одспава, преобразиће се и целе године бити дремљив и крмељив.
Није добро ни да неко тог дана плаче, као ни да се читав дан проведе у кафани – да им не пређе у навику и не постану згубидани и распикуће.
Преображење пада увек у време Госпојинског поста, па је посна празнична трпеза богата вином и рибом.
Празник Преображење слави се на истоку од седмог века. Западна црква унела га је у свој календар тек 1457. године, и то у славу победе хришћанске војске над Турцима код Београда.
Наиме, Јанош Хуњади, код нас звани Сибињанин Јанко, мађарски великаш, заједно са фрањевцем Иваном Капистраном спречио је са војском продор Турака на север. Обојица су кратко после победе умрли, први у Земуну, други у Илоку.
