Препознатљива по изузетном таленту, квалитетним и емотивним баладама и специфичном извођењу, популарна Новосађанка ни овога пута није разочарала своју публику. Албум је најављен песмом „Умем”, а судећи по реакцијама на Јутјубу, осим те, већ су се издвојиле и насловна нумера - „Близу”, као и песма „Поново љубав”. На албуму су се, иначе, нашле и претходно објављене песме „Јавна тајна” и „Ширина”, коју Тијана изводи са композиторком Александром Милутиновић.
Осим емотивних балада, на новом албуму Тијанини фанови имају прилику да слушају и поп песме у бржем ритму, али и уживају у продукцијски другачијим музичком стилу. Тијана је, ипак, како је и сама рекла, издала албум који се разликује од првог, али на којем нема ничега што је потпуно другачије од њеног стила. Певачица је, такође, говорећи о својим новим песмама истакла да је спремна на ризик, те да чврсто верује да се добра музика увек слуша. Сматра и да треба бити храбран, али и доследан и веран себи и свом стилу, што овим поп албумом изнова и доказује. У интервјуу за Дневников ТВ магазин Тијана говори управо о порукама које шаље кроз нову музику, али и о томе зашто је песму „Велики прасак” посветила родном Новом Саду.
Четири године наком музичког првенца издали сте други албум „Близу” у којем сте задржали свој препознатљиви музички израз, али и направили помак у продукционом смислу. Шта сте желели да поручите новим песмама?
– Певам, као и до сада, о љубави. Желела сам да овај албум има мало позитивнији тон, јер не мислим да су „све љубави тужне”, али, изгледа да се публика увек приклони тужним баладама (смех). Желим, као и до сада, да снимам музику која има смисла, која има вредност. Новим песмама поручујем да сам првим албумом можда била пријатно изненађење, али да сам после овог засигурно ту да останем. Желим да снимам песме у којима ће публика уживати годинама и којима ће увек моћи да се окрену.
Јесу ли неке песме овога пута аутобиографске и да ли су оне приказ вашег тренутног емотивног стања?
– Песме су писали аутори који ме добро познају, тако да се може рећи да су песме биографске. Сигурно да најверније могу да пренесем емоцију коју сам већ проживела.
Недавно сте изјавили да сте „антизвезда” и да не волите да будете производ који би неко очекивао. Смета ли вам што се кроз друштвене мреже и медије поставља више различитих императива пред јавне личности, а све због разних очекивања које од њих имамо?
– То сам управо рекла из неког револта, јер сам раније константно добијала савете, које, да нагласим, нисам тражила, о томе како би звезда требало да изгледа, говори, живи… И рекла сам, једном приликом, да сам ја онда антизвезда. Као антихерој (смех). Једноставно, никада се нисам уклапала у калупе нити сам припадала неким „екипама” и „клановима”. Увек сам пратила свој инстинкт и своје срце па тако дођосмо и до тога да сам антизвезда. Заправо, тако ни не мислим. Ја само покушавам да будем своја, а други нека смишљају етикете.
Песму „Велики прасак” посветили сте Новом Саду. Због чега је баш она у вама изазвала тако снажну емоцију због које сте пожелели да је посветите родном граду? И да ли је Нови Сад одувек био ваше уточиште у којем је „срцу најудобније”?
– Не постоји ни један град на свету чији сваки милиметар знам, где свакодневно сретнем људе са којима сам одрастала и за који ме вежу све неке „прве” велике ствари које вам се у животу десе. Једноставно, Нови Сад ће увек бити мој дом, ма где се ја у том тренутку налазила. Лично ми је период у протеклих неколико година био својеврсни емотивни ролеркостер и ова песма је дошла у правом тренутку. Јако сам срећна што је реализацију овог пројекта помогао Град Нови Сад и мислим да је тиме цела моја новосадска прича комплетирана. Што сам старија, то сам више Новосађанка (смех).
Могу ли и Новосађани да очекују овог лета или до краја године да нове песме слушају уживо на неком већем наступу у граду?
– Наравно! То кажем са знаком узвика зато што не могу да дочекам концерт у Новом Саду. Претходни концерт, који сам 2018. године одржала у Српском народном позоришту, био је набијен емоцијама и, ево, четири године касније очекујем да то буде баш нешто посебно!
Да ли је, у мору различитих жанрова, још увек ризично објавити цео албум? И мислите ли да један извођач кроз цео албум може да пошаље публици потпунију поруку и музички концепт, него кроз један сингл?
– Свакако да може и то јесте један од разлога зашто сам издала албум, а не само сингл. Издавала сам и пре албума „Чудо” синглове који су се на крају и нашли на албуму, али тек када је објављена та целина, публика ме је прихватила као „комплетну”. Континуитет у раду је исто једна од битних ставки за уметнике, а ја се трудим да то остварим и да градим своју публику. На крају крајева, морам имати песме које ћу певати на концертима. Кад бих само снимала по сингл годишње, концерт бих могла да одржим у шездесет и некој (смех).
Владимир Бијелић
