Њих три ће песму „Loco Loco” на великој евровизијској сцени први пут у телевизијском преносу уживо извести у четвртак, 20. маја, у другој полуфиналној вечери, а наступиће под редним бројем девет. Судећи по реакцијама публике широм Европе нашим девојкама се смеши и финале, па се може очекивати да ћемо их гледати и у одлучујућој вечери овог престижног музичког такмичења, која је заказана за суботу, 22. мај. У паузама између напорних проба у Ротердаму успели смо да контактирамо и разговарамо са талентованим девојкама и сазнамо какав ће то наступ имати женски трио који је залудео Европу, али и шта оне очекују од свог учешћа на овом такмичењу.
Са каквим очекивањима и емоцијама излазите на сцену Евровизије?
Ивана: Преузбуђене смо. Еуфорија расте из дана у дан и једва чекамо такмичење. Пуне смо енергије, спремне да изађемо на бину у пуном сјају. Коначно смо дочекале и наших евровизијских пет минута тако да ћемо дати све од себе да будемо најбоље што можемо. Што се тиче очекивања ми смо заиста вредно и радно радиле на овом пројекту тако да нам је најбитније да то нашој публици и покажемо. Све остало како год буде бићемо срећне.
Публика ће морати да се стрпи до 20. маја да види какав сте то шоу припремиле за Евровизију. Можете ли нам открити барем делић онога што ћемо видети у ТВ преносу уживо из Ротердама?
Сања: Код нас је све увек урагански у складу са нашим називом групе (смех) тако да ће и овог пута то бити прави мали спектакл. Иза нас стоји читав тим људи и професионалаца који су радили на овом пројекту тако да смо сигурне да ће све до краја бити перфектно. Не смемо пуно да откривамо јер желимо да публика то све доживи баш на дан такмичења кад буде наступ и да им први утисак буде баш тада.
Многи учесници тврде да је чар Евровизије управо наступ на великој сцени пред публиком. После бројних сценарија и предвиђања холандска влада је одлучила да у евровизијској арени буде пристуно 3.500 људи. Јесте ли сада још више узбуђене када знате да ћете свој наступ доживети у пуном сјају?
Ксенија: Апослутно да. Кажу да већим делом Евровизију чини и публика и верни фанови који су из године у годину све бројнији, тако да једва чекамо да осетимо ту енергију. Сигурне смо да би сваки певач волео да представља своју земљу на таквом једном музичком такмичењу, а ми смо ове године добиле прилику за то. Пресрећне смо због тога, препоносне и велика нам је част што смо добиле шансу за то.
Шта мислите о конкуренцији са којом се надмећете? Мислите ли да су учесници успешно искористили шансу и за годину дана направили још боље песме?
Ивана: Песма „Loco Loco” је рађена баш за Евровизију. Аутор песме Немања Антонић у сарадњи са Дарком Димитровим је баш правио песму, која је, условно речено, за евровизијску публику. Тако да смо се ми заиста посветили томе максмилано а верујемо да су и други такмичари на тај начин размишљали. Песме осталих земаља су баш добре а највише нам се допада песма хрватске представнице Албине - „Тик Ток”.
Колико вам је било тешко, али и узбудљиво да припремате наступ који ће пратити милиони гледалаца широм Европе?
Сања: Па, знате како кажу, све су то ,,слатке муке". Велика је одговорност на нама и то је можда најтежи део у свему овоме, али уживамо док смо у припремама, није нам тешко јер имамо читав тим професионалаца и људи који стоји иза нас и помаже нам у свему. Са њима је заиста све много лакше. Узбудљиво је веома јер је врло креативно. Стално трагамо за што бољим.
Хоће ли публика имати прилику да види и не тако сјајну страну медаље тих великих припрема за Европу у документарном филму „Project Hurricane” који сте снимале? Шта ћемо то све сазнати о вама у документарцу који ће ускоро бити објављен?
Ксенија: У сарадњи са „YouBox” апликацијом снимиле смо, а снимамо и даље, документарни филм који ће бити посвећен Евровизији и свему у вези с такмичењем, у смисли наших припрема. Биће подељен у више епизода које ће ићи уочи Евровизије, а публика ће имати могућност да их гледа на апликацији „YouBox”. Кроз филм ће бити приказни и неки деловима из нашег приватног живота као кратки осврт свега што смо постигле до сад. Такође ће бити приказани и интервјуи са члановима нашег тима тако да ће публика моћи да сазна доста ствари о нама о којима се можда није знало.
Будући да сте врло младе доживеле огроман успех за кратко време колико је тешко прихвати и доживети такав успех? Како вас је дочекала велика слава?
Сања: Доживети такав успех није тешко, иако иза тога стоји много труда и рада, али прихватити јесте. У смислу да нам се живот променио за јако кратко време али сматрамо да смо ми остале исте и то је најбитније. Они људи који нас јако добро познају нам стално и говоре да смо и даље онакве какве смо биле. Заиста имамо велики број фанова и људи који нас воле и презахвалне смо им на томе. Кад видите све те људе који цене, поштују и воле вашу музику и све што радите имате и неку врсту одговорности да им увек пружите квалитет на који су навикли. Али срећне смо због свега што нам се дешава и то нам је најбитније.
Колико вам је Евровизија отворила пут за пробој на европску, па и светску сцену? Има ли оних који би волели да сарађују са вама већ сада?
Ивана: Понуда из иностранства има увек и ми волимо да кажемо да се не одричемо наше иностране каријере како смо и почеле, тако да нам такве понуде веома значе. Ситуација је мало успорена због свега што се дешава свуда по свету са Ковидом али верујемо да ће се ускоро све вратити на старо па ћемо имати потпуни увид колико нам је Евровизија помогла.
Када сте објавиле спот за песму „Loco Loco” корисници друштвених мрежа из Србије су били врло подељени - једни су у старту обожавали и песму и ваш визуелни идентитет, а други су имали опречне коментаре. Погађају ли вас критике, будући да сте као јавне личности осуђене на то да свако може да вас одреди и оцени?
Сања: Обраћамо пажњу на коментаре више онако уопштено јер нам је важно шта публика мисли али се не оптерећујемо. Ми имамо наш лични тим који доноси одлуке о свему. Не погађају нас негативне критике јер свако има право на своје мишљење, а укуси су дефинитивно различити, зато и не улазимо превише у анализу коментара.
Од оних који су на врху увек се очекује много, па публика неретко и на вас ставља велики притисак. Колико је тешко у таквим ситуацијама веровати у себе и у успех?
Ксенија: Сто људи, сто ћуди, како кажу. Самим тим не можете свима угодити и бити по свачијем укусу нити се трудимо да се свима свидимо. То је свакако немогуће. Али верујемо у оно што радимо и верујемо људима који стоје иза нас. Да би вам веровали други морате прво сами себи. Без слепог веровања у оно што радите слабо да било шта може да се добије. Али је такође важно не одустајати и размишљати позитивно. Притисак јесте велики, нарочито сад око Евровизије, али спремне смо на то и храбро корачамо ка циљу.
Јесте ли имале предрасуде једна о другој пре него што сте започеле пројекат „Hurricane” и јесте ли имале страх у вези са тим како ћете као трио да функционишете?
Ивана: Па више су нас људи са стране ,,плашили" да три жене у групи не могу да опстану. Али, ево, ми смо одличан пример да то није тачно. Ми се одлично слажемо, дивно сарађујемо, волимо да сукобимо мишљења о послу, али то су све нормалне ствари које нас не спречавају да не сарађујемо. Предрасуде нисмо имале, дале смо себи време да се упознамо и сад смо као сестре.
Владимир Бијелић
