Зашто би животиње требало да имају права?

Све је више бораца за права животиња, а та прича почела је још давне 1980. године оснивањем организације ПЕТА, посвећене заштити права свих животиња. Ова група људи која се бори за етички третман животиња је највећа организација за заштиту животиња на свету, која данас броји више од 6,5 милиона чланова и присталица.
Epa (Erik S. Lesser)
Фото: Epa (Erik S. Lesser)

Ова међународна непрофитна хуманитарна организација има седиште у Норфолку, Вирџинија, са просторијама широм света.

ПЕТА делује под једноставним принципом да животиње нису наше да их једемо, носимо, експериментишемо или користимо за забаву.

Ово удружење образује политичаре и јавност о злостављању животиња и промовише њихов добар третман.

Свако има право да се залаже за своје личне афинитете, а према мишљењу чланова ове организације, у данашњем свету практично неограничених избора, експлоатација животиња је једноставно неприхватљива.

Можемо боље да једемо, боље се школујемо, боље се облачимо, али и забављамо без мучења и убијања животиња”, кажу присталице ПЕТЕ који фокусирају своју пажњу на четири подручја у којима највећи број животиња пати најдуже: на фабричким фармама, у лабораторијама, у трговини одећом и у индустрији забаве.


У „Игри престола” вештачка крзна

Занимљив је податак да су многи познати из света филма подржали ову организацију, па је дуга листа филмова у којима се не носи ни крзно, ни кожа, а једна од њих је управо тренутно најпопуларнија серија „Игра престола”.

Фото: Youtube Printscreen

Мада су овој серији сви огрнути неким крзном, јер зима је коначно стигла, морамо вам одати тајну, да је крзно лажно и донација „Икее”.


Имамо моћ да поштујемо животне болове оних које мучимо тако што ћемо донети боље одлуке о храни коју једемо, ономе што купујемо и активностима које упражњавамо. Скоро сви смо одрастали уз месо, носили кожу и одлазили у циркус и зоолошке вртове.

Многи од нас купили су наше омиљене кућне љубимце у пет шоповима, имали морске прасиће и држали птице у кавезима. Носили смо вуну и свилу, појели Мекдоналд хамбургере...

Никада нисмо размишљали о утицају тих поступака на животиње које су биле укључене. Било који да је разлог, сада се поставља питање: зашто животиње имају права?, напомињу из ове организације.

У својој књизи „Animal liberation” Петер Сингер наводи да основни принцип једнакости не захтева једнак или идентичан третман:

„То захтева једнако разматрање. Ово је важна разлика када се говори о правима животиња. Људи често питају да ли животиње треба да имају права, а напросто одговор је „да!”; Животиње засигурно заслужују да живе своје животе без патње и експлоатације, пише Сингер.

Џереми Бентам, оснивач реформске утилитарне школе моралне филозофије, изјавио је да приликом одлучивања о правима бића „питање није може ли нас животиња разумети, нити може ли она причати, него могу ли патити?".

Бентам указује на способност патње као виталне карактеристике која даје бићу право на једнако разматрање.

Он тврди да капацитет патње није само још једна карактеристика као што је способност за језик или вишу математику.

Све животиње имају могућност да трпе на исти начин и у истој мери колико и људи. Оне осећају бол, задовољство, страх, фрустрацију, усамљеност и мајчину љубав. Кад год размишљамо да радимо нешто што би ометало њихове потребе, морално смо обавезни да их узмемо у обзир, напомиње Бентам.

Борци за права животиња верују да животиње имају сопствену вредност - вредност која је потпуно одвојена од њихове корисности људима.

Верујемо да свако биће са жељом да живи има право да то чини без болова и патње. Права животиња нису само филозофија - то је друштвени покрет који изазива традиционално гледиште друштва да све нехумане животиње постоје искључиво за људску употребу, кажу из ПЕТЕ.

Чланови ове организације пропагирају своје идеје кроз јавно образовање, истраге о суровим односима према животињама, истраживањима, спасавању животиња, законодавству, на специјалним догађајима на којима укључују многе славне, али организују и кампање протеста.

Оснивач ПЕТЕ Ингрид Невкирк каже:

„Само предрасуда нам омогућава да ускратимо друга права која очекујемо за себе. Да ли је то засновано на расној, полној, сексуалној оријентацији или врстама, предрасуде су морално неприхватљиве. Ако не једеш пса, зашто једеш свињу? Пси и свиње имају исти капацитет да осећају бол, али то је предрасуда заснована на врстама које нам омогућавају да размишљамо о једној животињи као пратиоцу, а другој као о вечери”.

Фото: Youtube Printscreen

ПЕТА верује да животиње имају права и заслужују да узму у обзир њихове најбоље интересе, без обзира на то да ли су корисни људима. Као и ви, они су способни за патњу и имају интерес да воде своје животе.

Чланови ПЕТЕ поручују да се наш свет се суочава са многим озбиљним проблемима, а све то заслужује нашу пажњу:

„Један од њих је суровост према животињама. Верујемо да би сви људи требало да покушају да зауставе злостављање животиња кад год и где год могу”, поручују чланови ПЕТЕ.

Маша Стакић

EUR/RSD 117.1484
Најновије вести