Тако сви раде, стара добо позната фраза иза које и ја сакривам све своје несигурности и потребу да будем у праву, као да је то најважније.
Симптом је субјективни доживљај неког поремећаја на основу којег се тај поремећај препознаје и онда може са њим нешто да се учини, како би се поправио или уклонио. Проблем у нашем у сваком смислу болесном друштву које тежи ка инстант решењима је у томе што када уклонимо симптоме, мислимо да смо решили поремећај који их је изазвао. У мом окружењу је безброј младих људи које стално нешто боли и они то „решавају“ разним средствима која буквално утрну осећај боли у мозгу и пошто их у том тренутку више не боли, они мисле да је проблем решен. И јесте, све док се не врати, а то је – увек. И враћа се све јачи и све већи, проширује се и на друге делове тела и опет се не тражи узрок него се посеже за инстант решењима како би се отклонио симптом.
Свака појава на микро нивоу постоји и на макро нивоу, па ми је тако потпуно јасно да симптоми поремећаја у друштву које видимо на све стране и које покушавамо да сузбијемо окрећући главу на другу страну или окрећући се пороцима попут радохолизма, лаке забаве, опијата и бројних нездравих навика, све чешће и све јасније и бруталније поново избијају. И као што недостатак кретања, опуштања или здраве хране за симптом може да има између осталог главобољу, тако и недостатак милосрђа, емпатије и међуљудског разумевања за симптом има сукобе, ратове, па и земљотресе и друге планетарне недаће.
Превише брига, тврдоглавости и својеглавости такође за симтом има главобољу, као што превише грамзивости, пакости и саможивости за симтом има ратове и сукобе на свим нивоима. Симптоми нам увек показују чега има превише, а чега недостаје, а ми мислимо да ћемо проблем решити тако што променимо канал на ТВ-у.
Верујем да нам планета управо шаље знаке у облику симптома, знаке да је крајње време да променимо сопствено понашање према себи, према другима и према природи. Докле год смо тако мрачни изнутра, ово сунце које све бљештавије сија, има да пржи све јаче и да спали све што је труло и штетно. Што је сунце јаче, јасније су и сенке, па ћемо изгледа још свашта мрачно да откријемо у блиској будућности. А планета ће и даље да нам даје све више повода да будемо саосећајни, пажљиви и хумани једни према другимa, не само када се деси нека велика несрећа, него све док то суштински и не будемо. Што рече списатељица Гога Балабан: „Немојмо да нас жртве више уче Емпатији, Милосрђу и Саосећању.“
Нина Мартиновић Армбрустер
www.ninamartinohttp://www.ninamartinovic.com/vic.com
