Венди је била позната по споту „Ја имам Шану, Шана има ману”. Е, та иста Венди је била српска верзија Сабрине. Некада давно је глумила у споту Саше Поповића „Рођена си да ми будеш девојка” са Секом Сабљић и Иваном Бекјаревим. Венди је успела немогуће. Да матира увек инспиративну Мају Николић у емисији Ами-Џи шоу. Успела је и у томе да Сања Вучић разочара фанове и да доведе у шах мат увек елокветног Предрага Аздејковића. Кума прајда Сајси МЦ, само је превртала очима. Сутрадан, Венди је наставила са турнејом на шабачком вашару, где су се десиле надреалне сцене које не би могао ни Кустурица да режира. Увек се сетим покојног Екрема Јеврића како је причао о Вендију и њене исповести у емисији „Свет плус” о њеној љубави с Војиславом Шешељом. Занимљиво, обоје кад причају о тој романси, црвене као тинејџери.
Ових дана Венди промовише по свим телевизијама своју књигу „Мистерија црне жене”. С обзиром на то да се Венди представља као хардкор дива, певачица, филозоф, мислилац и психотерапеут, однедавно је и списатељица. У једној емисији је била и моја гошћа, пошто нисам гадљив на провокације и иронична питања. Исидора Бјелица је тада номиновала Венди да буде академик, а ја нисам дозволио да прозива певачице које нису присутне и питао сам је да ли буба Вујаклију напамет.
Весна Вукелић Венди је промашила професију. Уместо да буде краљица весеља и да пева еротске песме „Праћнуо се шаранчић” и „Уљез”, она је требала да буде политичар. Елоквентна је, довољно демагог. Сувише добро познаје све наше политичаре и њихове тајне. И познаје психологију овог народа јер зна како да дигне и најстерилнију атмосферу. Шатор је мало за њене потенцијале а изгледа да она није амбициозна да буде вођа него је ту само да забавља народ. Али такви смо ми. Ако се Зорици Марковић на Фарми објашњава Хашки трибунал, ако се о људским правима прича из призме циркуса - прекида се она танка линија између озбиљне политике и естраде. Естрада постаје политика и политика је естрадна. У том смислу све наше телевизије немају алтернативу јер се све своди на неки штос, гег, скретање пажње... И нема разлике између треша и кича и шунда. Србија је једна велика медијска папазјанија.
Венди је могла и више и боље. У Амиџи шоуу је показала колико је опасна кад узме банку и да јој нема равног саговорника на естрадној сцени. Сад што Венди пева једну те исту песму као покварена плоча то је већ до земље и менталитета. Не треба стога никога да шокирају слике које долазе са шабачког вашара. То су слике које одлично представљају наш менталитет и зато се сваке Нове године емитују „Тесна кожа” и „Жикина династија“. Слике са вашара - буцмасте разголићене особе и породице које конзумирају прасетину уз тај прљави стриптиз. Са Задругама, Паровима и Фармама цео живот нам је постао шатор. Где су чедна времена Дома синдиката и Фолк параде. Шатор са фалширањем и буткицом на изволте изгледа остаје традиција коју ће било ко тешко срушити. Али тај феномен је на телевизији увек био само једна репортажа од три минута. Сада постаје главни програм. Све је то постала једна естрадна чађава механа.
Александар Филиповић
