Сећам се још као дете, пред Титову смрт, како су сви причали какве ли то политичке везе имају другарица Јованка и Стево Крајачић или Ђенерал Ђоко Јованић. И који су све тајни документи наводно нађени у Јокиној машини за прање рубља. Потом и та дилема како су се кроз однос једне Личанке и једног Загорца са чудним нагласком дешавала историја и једна земља.
Много постоји тајни око Јованке и ова серија је добар начин да неке од тих историјских пикантерија и сазнамо. Избор Снежане Савић да глуми Јованку је одличан. Још да Југотон објави дигитално све дискове Снежане Савић, па да сви поново запевамо „Три пољупца хоћу ја”... А колика је била повезаност естраде и председника сведочи и серијал Миње Суботе „Како смо забављали Тита”.
Гледајући како су се облачили другарица Јованка и друг Јосип Броз Тито могу само да констатујем да смо живели у самоуправном социјализму и то шведског типа. Изложба „Јованка Броз у боји”. Која је била у галерији РТС-а омогућила је посетиоцима да закораче у модни свет прве даме Југославије. Колекција одеће и аксесоара Јованке Броз представља јединствен спој Запада и Истока, капитализма и комунизма, одеће жене ратника и елегантне прве даме, високе моде и конфекције, званичног стила протоколарног одевања и личног стила Јованке Броз. И Јованка и Тито су представљали модне иконе. А како и не би кад су се дружили са Софијом Лорен, Елизабет Тејлор и Ричардом Бартоном.
И серија „Породица” и серија „Јованка и тајне службе” значајан су допринос да бисмо разумели нашу недавну прошлост да бисмо схватили неизвеност будућност. И Мира Адања Полак се бавила тајном ормана Јованке Броз. Сматрам да други програм РТС-а није место где треба да се налази ексклузивац као што је легенда нашег програма. Али то је већ ствар програмске шеме и уређивачке политике која би радије да репризира него да даје премијере ексклузиваца.
И колико год да је критика на рачун РТС-а, заборавља се колики је значај јавног сервиса у очувању културног идентитета нације и наше традиције. Брзина којом се реаговало на одлазак Миње Суботе, Предрага Живковића Тозовца, Милана Гутовића, Марине Туцаковић, сведочи о томе које има потенцијале Јавни сервис Србије. То није само место соучавања политичких странака, то је и место где се праве добри шоу програм и телевизијске серије.
Чињеница је да нам се чини да је све било боље у време другарице Јованке Броз. Нема више љубави као што су се волели Милена и Драган, Габи и Арсен и Јованка и Тито. Нема више ни великих серија, ни шоу програма. Али прича о Јованки Броз је одличан телевизијски покушај да се сетимо старих добрих времена. Изгледа да серије остају главни адут у борби телевизије са Јутјубом и друштвеним мрежама.
Александар Филиповић
