Његова прича почела је на меденом мјесецу брачног пара Волтера Ленца и Грејс Стефорд. Наиме, њима је прве дане брака загорчавао досадни и упорни детлић, што им је дало идеју да баш прве заједничке муке претворе у цртани филм.
Ленц своје дело представио публици 25. новембра 1940. године, а како су цртани филмови у то вријеме прављени за биоскопско приказивање, Пера у својим несташлуцима није био спутан „манирима“ достојним телевизије.
Његов лик и изглед су временом еволуирали и мењали се, од луде, иритантне птице, Пера је временом постао префињени детлић, права добрица.
Пери Детлићу је глас у почетку позајмљивао глумац Мел Бланк, а касније Волтерова жена Грејс. Мелов глас је ипак остао у уводној шпици, када Пера каже „Погоди ко сам?“ (Гуесс wхо?).
Седам година након премијере, Пера Детлић је добио и своју прву тематску композицију која је, наравно, садржала његов чувени, заразни смех. Ова композиција, први пут употребљена 1948. године, постала је прва и једина нумера из неког цртаног филма која је номинована за Оскара за најбољу филмску музику.
Како се постепено гасила ера приказивања цртаних филмова у биоскопима, Пера Детлић је прелазио на телевизију.
Први Шоу Пере Детлића на малим екранима је приказан 1957. године. Ипак, захваљујући својој популарности, Пера је пунио биоскопске сале све до 1972. године, кад је Ленц затворио свој студио због све већих продуцентских трошкова, а популарни детлић се у потпуности преселио на телевизију.
Осим епитета омиљеног детлића, који поносно носи већ 82 године, Пера Детлић поседује и звезду на познатом Булевару славних.
Cdm.me
