Но, ми им нудимо и много других садржаја који ће обогатити њихов боравак. Препоручујемо да, осим шетње до Врдничке куле дуге око 3 км, посете и Лазин вир, излетиште изнад Врдника до кога се стиже лаганом шетњом из центра места за двадесетак минута. Упућујемо их на бројна друга излетишта и језера којима смо окружени. За активније госте постоји могућност изнајмљивања бициклова да би и на овај начин могли да упознају лепоте којима смо окружени – рекла је Драгица Трифуновић из Туристичке организације Ириг.
Бања Врдник се налази у срцу Фрушке горе и део је општине Ириг. То је лепо војвођанско место на надморској висини око 200 метара које је са свих страна окружено шумом. Према речима метеоролога венац Фрушке горе штити Врдник од упада хладних ваздушних маса са севера, због чега је овде клима угоднија него у неким местима која су знатно јужније.
Према подацима Врдник се у писаним изворима спомиње 1315. године као Рендек (Реднук и Регниц) који је био један од најстаријих и најзначајнијих средњовековних градова на територији данашње Војводине. Томе сведоче рушевине утврђења северно од насеља Врдник, бранич-кула, коју су подигли Угари да би се заштитили од турских упада. Они су испод куле изградили јако утврђење и назвали га Рендор (Рендук), што значи редар, јер се ту налазило стражарско место. Град је био средиште Сремске жупаније и имао је статус привилегованог насеља, али је тај статус већ почетком XVI века сасвим ишчезао, а место било деградирано у обично село.
Почетком XIX века пронађен је мрки угаљ и отварање рудника је дало нови подстицај у развоју места. Управо је вађење мрког угља из рудника допринело да се појави ново благо за становнике Врдника – термална и лековита вода која ће затворити рудник, али овом фрушкогорском месту дати нови полет у развоју.
Истраживања пре Другог светског рата су показала да темељи значајног историјског споменика Врдничке куле, потичу из римског доба. Према неким подацима градитељ је био римски цар Пробус око 287. године. То је поткрепљено нађеним предметима из тог доба, а зна се да је Пробус владао римским царством из Сирмијума, па се претпоставља да је ово место подигнуто као осматрачница или предстража царском граду.
Сматра се да су је Хуни у V веку разорили, али да је касније на том месту изграђено утврђење од којег је остала данашња бранич-кула и део бедема који су је опасивали. Према подацима мађарских историчара ово утврђење је имало улогу заштите Врдника од напада турских освајача, јер је постављена тако да контролише велики део територије. Међутим, у XVI веку она губи свој значај, јер је била у дубокој залеђини турских освајања. Од тада кула пада у заборав, и обраста коровом.
Мада је после Другог светског рата проглашена за културно-историјско добро ипак, овај споменик културе није ни и проучаван нити саниран, тако да чува још увек своје тајне и чека на оне који ће одгонетнути њену загонетку.
Извор термалне воде која се појавила у јужном окну рудника је класификован као натријум-магнезијум-хидрокарбонатно-сулфидна хомеотерма. Прва специјализована здравствена установа је саграђена 1976. године, која данас носи назив Специјална болница „Термал”. Врдник је најмлађа бања Србије, која је тај статус добила 1997. године и има велику перспективу.
– Осим блага које нам нуди природа, Фрушка гора има пуно културно-историјских знаменитости. Истакла бих да се од 18 манастира на Фрушкој гори, чак осам се налази у нашој општини: то су Старо и Ново Хопово, Велика и Мала Ремета, манастир Раваница, Гргетег, Јазак и Крушедол. Осим тога Фрушка гора је позната и по виноградима, грожђу и добрим винима, па је вински туризам овде развијен. Гостима препоручујемо да пробају специјалитет овог краја – пударски паприкаш, али и остале деликатесе сремачке кухиње – препоручила нам је Драгица Трифуновић из Туристичке организације Ириг.
Колико је све то привлачно туристима говори чињеница да је Врдник радо посећен, чак и овим хладним данима Фрушка гора је пуна посетилаца: шета се, возе се квадови... Бања Врдник има потенцијал и просперитет јој може донети препознавање потреба данашњих туриста, али и добра спрега локалне самоуправе, туристичке организације и становника ове општине. Важно је радити на уређењу места, проширивању пешачке зоне и парка, али и туристичко-угоститељске понуде, јер је данашњи туриста много захтевнији него пре.
Текст и фото: Марина Јабланов Стојановић
