Према историјским изворима, недалеко од савременог манастира Јазак крајем 15. или почетком 16. века, деспот Јован Бранковић основао је Стари Јазак са Црквом Ваведења Богородице, који је данас у рушевинама. Зна се да је седамдесетих година 18. века био напуштен према уредби бечких власти о смањењу монашких заједница. Али, пре него што је затворен и касније урушен, још почетком 18. века ту су донете мошти Св. цара Уроша (Немањића), те је манастир постао важан ходочаснички центар.
То је био разлог да се у близини старе изгради нова црква, која може да прими мноштво ходочасника и да се градња заврши средином 18. века. Kтитори и приложници су били грађани Баје, Осијека, Шида, Шашинаца и Новог Сада. Велики приложник је био митрополит Павле Ненадовић који је освештао храм. Нови Јазак је имао конаке који су окруживали цркву, те масивни звоник, дозидан почетком 19. века, у којем се налазила капела.
Након неколико обнова током 19. и почетком 20. века, манастир Јазак је по изгледу, земљишним поседима и богатству које је чувао био један од најбогатијих на Фрушкој гори. Kао и већина фрушкогорских манастира, опљачкан је и разрушен у Другом светском рату. Црква није сасвим порушена, али је једно време служила као коњушница. Послератна обнова је трајала деценијама и то у више фаза. Данас овај манастирски комплекс представља изванредно складну целину која плени уређеношћу, у којој се налази Црква Св. Тројице са масивним звоником, делом окружена спратним конацима.
Иконостас нове цркве осликао је уз помоћ сарадника иконописац и зоограф, Димитрије Бачевић у другој половини 18. века. Историчари уметности ову сликарску целину, иако „неуједначеног стила и квалитета“, сматрају делом изведеним у „најбољим традицијама украјинског барокног манира“. У цркви нема зидног сликарства, осим приказа светаца и јеванђелиста које је у пандантифима (закривљени троуглови на које се ослања купола) извео Павле Чортановић крајем 19. века. Пажњу привлаче величанствено осликани барокни тронови из 18. века. Икону на Богородичином трону урадио је Теодор Димитријевић Kрачун. Трон Св. цара Уроша осликао је, о трошку Мијата Јанковића, сликар који се потписао А.С. – вероватно Андреј Шалтист (Салтист). Архијерејски трон је, о трошку Филипа Поповића, осликао Григорије Давидовић Опшић.
Манастир је за посете отворен лети од 8.00 до 19.00 и од 8.00 до 16.00 током зиме, с тим што је групне посете потребно најавити. Одговарајући начин облачења (за жене покривена глава, дуга сукња, дуги рукави, за мушкарце дуге панталоне и кошуља) се подразумевају.
Више о манастирима Фрушке горе можете сазнати на званичном сајту Туристичке организације Града Новог Сада, кликом овде.
Туристичка организација Града Новог Сада
