Од јануара туристи ће морати да плате! НЕМА ВИШЕ БЕСПЛАТНОГ УЛАСКА У РИМ Град уводи нови систем за контролу посетилаца око чувене фонтане
После Венеције и њеног система наплате уласка у град, Рим постаје следећа италијанска дестинација која уводи ограничења приступа чувеној фонтани.
Градске власти званично су потврдиле да ће се посете Фонтани ди Треви од 7. јануара 2026. године одвијати уз обавезну улазницу, за туристе уз наплату, а за становнике Рима бесплатно.
Циљ нове мере је очување споменика и смањење свакодневних гужви око фонтане, која је други најпосећенији локалитет у граду, одмах после Колосеума. Одлука долази након низа инцидената у протеклом периоду, међу којима је и случај туриста који је ускочио у фонтану, што је додатно отворило питање контроле и безбедности овог простора.
Како ће функционисати нови систем?
Према плану Градског већа, простор око фонтане биће организован у две одвојене зоне – једну за туристе и једну за грађане Рима. Постојеће баријере биће замењене дискретним металним стубићима, док ће плаћање улазнице бити могуће и картицама.
Идеју је иницирао градски секретар за туризам и велике догађаје Алессандро Онорато, који је последњих месеци поново јавно подржао пројекат.
Колико кошта улазница?
Улаз за становнике Рима биће бесплатан, док ће туристи плаћати симболична 2 евра. Сав приход од продаје карата биће уложен у одржавање простора, контролу прилива посетилаца и запошљавање додатног особља задуженог за ред и безбедност.
Иако је примарни циљ заштита споменика, економски ефекти неће бити занемарљиви. Према проценама листа Цорриере делла Сера, нови систем би могао да донесе око 20 милиона евра годишње. Само у првих шест месеци 2025. године Фонтану ди Треви посетило је више од 5,3 милиона људи – више него што је Пантеон имао посетилаца током целе 2024.
Година прекомерног туризма
Ова одлука део је ширег европског тренда борбе против такозваног "овертуризма". Током 2025. године, бројне европске метрополе суочиле су се са протестима грађана због масовног прилива туриста, раста цена, скокова кирија и опадања квалитета свакодневног живота.
У том контексту, Римов потез представља први озбиљнији покушај да се хронични проблем превелике посећености претвори у контролисанији и одрживији модел управљања једним од најпознатијих споменика на свету.