ПАПРЕНЕ ЦЕНЕ У КАФИЋИМА Црна Гора СКУПА И ЛЕТИ И ЗИМИ
Гости једног угоститељског објекта у Колашину суочили су се са ценама пића које су изазвале бројне реакције, након што је капућино наплаћен шест, а чаша куваног вина чак 18 евра, што је за многе износ који превазилази очекивања чак и у јеку туристичке сезоне.
По ко зна који пут, грађани и туристи суочавају се са ценама које превазилазе границе здравог разума, овога пута у једном угоститељском објекту у Kолашину. Иако су цене формално истакнуте на менију, реалност стиже тек када рачун дође на сто.
У конкретном случају, капућино је наплаћен 6 евра, односно око 700 динара, док је чаша куваног вина коштала чак 18 евра, више од 2.100 динара. То су износи који не одударају само од просечних цена у региону, већ и од цена у појединим западноевропским туристичким дестинацијама.
Туризам или експлоатација госта?
Овакви примери поново отварају питање односа угоститеља према гостима, али и дугорочне одрживости туристичке понуде. Kраткорочна зарада, заснована на шокантно високим ценама, може донети профит у једној сезони, али дугорочно ствара репутацију дестинације у којој се гости осећају превареним.
Посебно је проблематично то што се високе цене често правдају „сезоном“, иако су трошкови основних производа, попут кафе или куваног вина, вишеструко нижи од крајње цене на рачуну. Разлика између набавне цене и малопродајне марже у овим случајевима постаје економски тешко објашњива.
Транспарентност није исто што и коректност
Чињеница да су цене истакнуте на менију не значи аутоматски да су фер. У економском смислу, тржиште реагује поверењем, а када се оно изгуби, губи се и лојалност гостију. Туристичка места попут Kолашина живе од препорука, поновних долазака и доброг гласа, а не од једнократног „удара“ по џепу.
Порука гостима и институцијама
За госте, порука је јасна, читати мени до најситнијих слова. За институције и локалне туристичке организације, питање остаје отворено: да ли неко контролише да ли цене прате реалан квалитет услуге и локални стандард, или се све препушта слободном, али често неумереном тржишту?
Ако се овакав тренд настави, Kолашин, али и друга туристичка места у региону, ризикују да постану симбол скупог разочарања, а не зимског или планинског ужитка.