Поготово ако је то наслеђе у другој земљи и о њему се стара та земља. У овом случају Грчка, која је једна од најомиљенијих дестинација туриста из Србије, земља је богате историје која је оставила трага на светску цивилизацију, а један темељ својим делом и животима поставили су Срби, тачније српска војска. И док данас Крф посећују бројни туристи жељни лепог мора, плажа и добре забаве, те зиме 1916. године то острво одисало је потпуно другачијом атмосфером. Измучена српска војска, након голготе кроз Албанију, повлачећи се пред знатно бројнијим непријатељем предвођених Аустро-угарском, дошла је, између осталог, на Крф како би се опоравила и спремила за борбу за ослобођење окупиране Србије.
Велики број рањеника и болесника пребациван је на оближње острво Видо, које је и данас једна од важних станица не само Срба већ и оних који познају, или желе да упознају, српску историју током Првог светског рата, али је и великом броју тих војника то била последња станица на путу за вечност. Место с кога се више неће вратити. А на хиљаде њих свој мир пронашло је у Јонском мору, у Плавој гробници.
Острво Видо налази се на само неколико минута вожње бродом од града Крфа. Постоји више пловила које саобраћају на тој релацији. Уколико изаберете бродић у бојама српске заставе, означен српском заставом, велика је шанса да ћете се на пут ка Виду отиснути уз песму „Тамо далеко“, која у том амбијенту даје додатну емотивну тежину па нису ретке сузе на лицима путника који век касније иду да се поклоне сенима слободарске бесмртне војске.
Пре поласка на Видо, обавезна станица треба да буде Српска кућа на Крфу. Српска кућа је изграђена 1916. године и представљала је једно од места где су српски војници добијали медицинску помоћ и негу. Данас, Српска кућа је музеј који чува успомене на српске војнике и њихов боравак на острву. Посетиоци могу видети изложбу која приказује живот и борбу српских војника током Првог светског рата, као и предмете и документе који су везани за ту историјску епоху. Од кустоса Љубомира Сарамандића можете сазнати о историји српске војске на том острву и како су их Грци добро примили и пружили им помоћ, јер се, иако измучена, гладна и болесна, српска војска понашала достојанствено код својих грчких домаћина и на острву није забележен ниједан инцидент.
С причом и утисцима из Српске куће путовање на Видо може да почне.
Кад пристигнете на острво, дочекаће вас зелене површине обрасле маслињацима, мирис цветова и звук таласа који тихо запљускују обалу. Али вас дочекује и табла „Забрањено пливање“ које упућује да долазите на посебну локацију, јер је овај део мора више од века гробница многих српских војника.
Плава гробница, надгробни споменик српским војницима из Првог светског рата, прво је место које треба посетити на острву Видо. То је јединствена локација које одише спокојем. На том месту, на коме су у Јонско море спуштана тела српских војника, постављена је табла са стиховима песме Милутина Бојића „Плава гробница“ на српском и грчком:
Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
и на мртве алге
тресетница пада,
лежи гробље храбрих,
лежи брат до брата,
прометеји наде,
апостоли јада.
Историјски списи говоре да је дневно од тифуса и других болести умирало и до 300 војника. Због недостатка довољно земље за сахрањивање свих преминулих, многи од њих су сахрањени у мору. Ова масовна сахрана војника представља посебан део Плаве гробнице на острву Видо. Тачан број војника који су сахрањени у мору није прецизно документован.
У њеној близини се налази Маузолеј, спомен-костурница са мозаицима који приказују српске војнике, као и капелу посвећену Светом Ђорђу, заштитнику српске војске. На мермерним зидинама налазе се 1.232 касете са костима ратника који су били сахрањени на 27 крфских гробаља, а чија су имена била позната. Кости 1.532 непозната ратника сахрањене су у два спољашња бочна камена бункера.
Шетајући кроз ово свето место, осећате присуство историје и дубоку захвалност према храбрим људима који су дали своје животе за слободу.
Након посете Плавој гробници, можете истражити остатак острва Видо. Крстарећи стазама које се простиру кроз маслињаке и борове шуме, можете уживати у спектакуларном погледу на Јонско море и околне обале. Посета овом острву не само да вам омогућава да откријете део српске историје, већ и да се повежете са духом прошлости и осетите дубоку захвалност према онима који су дали своје животе за своју домовину.
У повратку ка Крфу на истом бродићу чује се песма „Пукни зоро“, савремена песма Мањифика о периоду Првог светског рата с речима наде: „Враћам се кући жив“. Јер историја овог простора сведочи о страдању и смрти, али и буђењу наде, животу и победи која је баш почела с овог места. Да се не заборави.
Бојана Калаба
