На једној пумпи у Дубаију, на траси најатрактивнијег аутопута Шеика Заједа, у разговору с екипом Танјуга, возачи признају да ни не прате цене горива, већ само допуњују своје резервоаре.
Житељи Дубајиа имају висок животни стандард, тако да и не чуди њихова незаинтересованост за, како кажу, мале осцијалације у цени.
У Дубајиу се аутомобили углавном возе на бензин, који се продаје у две варијанте специјал (95 октана) и супер (98 октана), који износе око 2,8 дирхама, док је цена дизела по литру скоро три дирхама.
Иначе, за један долар се на мењачницама, са урачунатом провизијом, добија око 3,5 дирхама и око четири за један евро.
Један становник Дубајиа каже да, када стане на пумпу и не гледа у цену, већ само напуни резервоар до краја.
Стандардна је цена и за мој ауто је пун резервоар око 80 дирхама, што ми одговара, тако да и не проверавам цену, рекао је он и додао да, ипак, цена у последњем периоду иде мало на горе, као што се благо повећавају и остале цене.
Други возач, такође, каже да су промене мале и да за њега то не представља никакву разлику, али да примећује да се цена, ипак, мало повећава.
Гориво је јефтино и могу да га приуштим сваки дан, додао је он.
Саговорник чији аутомобил користи бензин и који, каже, вози сваки дан вози, признаје да ни не зна која је тачно била цена, иако је управо наточио гориво. Дубаи је постао најмодернији град, глобални трговински и пословни центар, иако на својој територији има десетоструко мању производњу нафте од суседног Абу Дабија, док преосталих пет емирата готово да немају нафту.
УАЕ производе у просеку три милиона барела нафте и деривата дневно и имају резерве нафте од 100 милијарди барела.
Тако се отприлике 30 одсто БДП-а земље директно заснива на производњи нафте и гаса, која доприноси скоро 13 одсто вредности њеног укупног извоза.
Резерве нафте у Емиратима су, према неким проценама, шесте по величини у свету, а по резервама природног гаса УАЕ су на седмом месту. Просечна плата у Дубаију је, према ранијим подацима, премашила 2.500 евра, а његови житељи кажу да све зависи од професије и да је сада можда и виша, пошто ту ради велики број странаца који су веома добро плаћени.
Због тога се у Дубајиу возе модерни и "бесни" аутомобили и ретко ко користи јавни градски превоз, углавном јефтина радна снага, пре свега, из Индије, Филипина и других азијских земаља.
Такси је прилично повољан вид превоза, са стартном ценом од пет дирхама. На пример, раздаљина у градском језгру Дубајиа од 30-ак километара кошта око 15 евра, у зависности од гужве.
Цене метроа су још повољније, а са метро картом на којој, на пример, има 50 дирхама, може се обавити 10 вожњи.
