(ВИДЕО) ДИГИТАЛНИ ДЕТОКС УМЕСТО ГРАДСКЕ ВРЕВЕ Зашто све више гостију одмор тражи на селу
Одмор на селу све чешће постаје избор туриста који желе да се удаље од гужве, проведу време у природи и упознају локалну традицију.
Директорка Туристичке организације Србије (ТОС) Марија Лабус истиче да овај вид туризма прати светске трендове и да га савремени путници све више траже: „Све чешће се дешава да се туристи одлучују управо за овај вид одмора", и додаје да не би правила поделу између мора и села.
Одмор на селу све чешће постаје избор туриста који желе да се удаље од гужве, проведу време у природи и упознају локалну традицију. Директорка Туристичке организације Србије (ТОС) Марија Лабус истиче да овај вид туризма прати светске трендове и да га савремени путници све више траже: „Све чешће се дешава да се туристи одлучују управо за овај вид одмора", и додаје да не би правила поделу између мора и села.
„Не бих направила тако стриктну поделу или – или, већ и – и. У нашим промотивним кампањама истичемо одмор на селу, јер, гледајући светске трендове, управо је то оно што модеран туриста све више тражи", каже Лабовићева.
Према њеним речима, туристе привлаче боравак у природи, локална храна, аутентично искуство и упознавање традиције и културе која им није довољно позната.
Одмор у природи не значи одрицање од удобности
Иако је боравак на селу све популарнији, очекивања гостију су различита. Док једни желе све савремене погодности, други намерно бирају потпуно искључење од технологије.
„Одмор на селу одавно више не подразумева да је то само сеоско домаћинство. Постоје традиционална домаћинства која нуде потпуно аутентичан доживљај, али то не значи да тај, условно речено, луксуз данашњег времена није потребан", каже гошћа Јутарњег програма и наводи да многи гости траже интернет, додатне садржаје и активности, али и да има оних који желе управо супротно: „Има и оних који траже да нема вај-фај-а, да нема телевизора. То је дигитални детокс".
Марија Лабус каже да је и сама недавно боравила у једном таквом домаћинству: „Била сам четири дана у домаћинству које нема вај-фај, чак нема ни телевизор, на сат и по од Београда. Само су птице цвркутале и то је заиста било такозвани шумски спа".
Према њеном мишљењу, управо су краћи одмори добра прилика да се упознају различити крајеви Србије: „Србија је заиста богата различитим аутентичним искуствима, и добро је да сваком делу Србије поклоните по један продужени викенд".
Подсећа и да се повећава број сеоских домаћинстава која нуде смештај, као и да је држава ове године определила 150 милиона динара субвенција за проширење и обнову ових услуга.
Аутентичност и културно наслеђе као највећа вредност
Музејски саветник Етнографског музеја Марко Стојановић сматра да је традиционални начин живота једна од највећих предности српског села: „Традиционални начин живота је оно што се тражи".
Указује да се у оквиру сеоског туризма развијају различити облици понуде: „Сеоски туризам је место – место је село, а у оквиру сеоског туризма постоји аграрни туризам, еко-туризам и други садржаји".
Стојановић сматра да Србија има велики потенцијал, али да га ограничава недостатак становништва у селима: „Чини ми се да, поред свега, немамо довољно понуде јер нема довољно људи који су остали на селу".
Говорећи о очувању наслеђа, упозорава да понуда мора бити заснована на стварној традицији: „Проблем са такозваним етно-туризмом... Када би стручњаци били више укључени у креирање такве понуде, мислим да би то било другачије".
Осврнуо се и на значај савремене инфраструктуре у селима: „На селу је вај-фај неопходан зато што свако ко се бави пољопривредом мора да ажурира своје знање на светском нивоу".
Говорећи о најмлађима, Стојановић истиче да им управо традиција може бити занимљива: „Њима је ново оно што је старо".
Марија Лабус истиче да туристи данас могу да отпутују готово било где, због чега је важно сачувати оно што Србију чини препознатљивом.
„Туристи траже аутентичност и различитост. Важно је да сачувамо наше локално, нашу традицију и све оно по чему смо посебни, јер је то разлог зашто ће туристи одабрати баш нас", истакла је Марија Лабовић, директорка ТОС.
