ЕВО КОЛИКО ТРЕБА ДА КОШТА УЛАЗ У ВЕНЕЦИЈУ! Протрчиш и платиш једнодневни поглед на чаролију

Завршена је прва фаза наплате улазница за улазак у Венецију 2025. годину.

Венеција је јединствена на свету, град на води, украшен уметношћу, историјом и магијом. Али иза разгледница и романтичних рефлексија канала, постоји град који се бори да преживи. Тек што се завршила експериментална фаза увођења таксе за улазак у историјско језгро Венеције за 2025. годину, бројке су већ импресивне: више од 720 хиљада издатих ваучера током 54 дана примене, са укупним приходом од око 5,4 милиона евра, дупло више него 2024.године.

Да ли то заправо значи да су туристи и поред повећане цене за једнодневну посету спремни да је плате и да опет не преноће у граду већ да само "протрче" кроз њега, као и да то није решење за прекомерни туризам?

Према оцени Градске управе, систем функционише: различите тарифе (5 или 10 евра у зависности од датума резервације), добро организована инфраструктура са око 140 запослених дневно, преко 445.хиљада провера кју-ар кодова и 2.500 издатих прекршајних налога. Технолошки систем осмислила је компанија "Венис Спа", а спроводи се у сарадњи са локалном полицијом и фирмом "Вела Спа".

Без обзира на резултат који задовољава градску управу у Венецији се осећа дух отпора. Становници, они који у том граду проводе своју свакодневицу, покушавају да задрже његову душу. "Ми смо мањина“, каже Ђована Папароне, трговац у породичној фирми "Папароне 1908", која ради у сектору еногастрономије. "Али смо живи. И одлучни да се боримо за наш град.“

Град који покушава да живи и ван туристичких рута

Живети у Венецији није исто што и посетити је. "Венеција је прелепа, али не бих овде могао да живим", реченица је коју често чују становници тог града од стране туриста. Они који живе у граду знају да је чар града управо у томе да се доживи и да се у њему свакодневно борави. У самом центру града живи мање од 50 хиљада људи, док град дневно посети више од 50 хиљада туриста и живот у граду је постао компликован.

То свакодневно осећају млади, креативци и мали предузетници, између високих кирија, ограничених услуга и центра који се све више празни. Неки, попут Валерије Некијо, оснивају културне мреже попут  “How do we meet?”  које окупљају становнике и подстичу међусобну размену и повезивање. "Осећамо се као у мехуру“, каже и додаје за италијанске медије "Изоловани, иако смо повезани мостом са копном. Овде можеш да се крећеш само воденим путем и пешке. Све је компликовано: кретање, достављање робе, организовање дешавања. Недостаје повезаност са градом, али и са светом.“

И Кристијано Спилер, познати ДЈ и организатор догађаја, свакодневно се суочава са тешком логистиком и претераном комерцијализацијом простора.

"За мој посао Венеција је тешка за живот, јер је логистика јако компликованаи тешко је наћи локације, јер су цене вртоглаво високе. Млади одлазе ван центра на копно, јер су цене станова овде јако високе, а публике је све мање. Али трудимо се, јер Венеција је вредна живота, а не само да се туристи диве њеној прошлости“, рекао је Кристијано Спилер.

Да ли предлог таксе од 100 евра има смисла?

У том контексту долази и за неке шокантан предлог: 100 евра таксе за туристе који долазе само на дан. Идеју је изнео Сетрак Токацијан, председник Удружења трга Сан Марко и власник познате златарске радње.

"Ми становници града смо у ванредном стању. Критика је јасна: туристи који долазе на дан не доносе ништа граду. Не купују ништа, не једу у ресторанима, али користе јавне услуге. Праве селфије, хране голубове, купују од уличних продаваца који раде на црно и зарађују новац продајући кинеску робу, а ми који радимо по закону, ништа не продајемо", рекао је за Коријере дела Сера Сетрак Токацијан.

Додаје и да нико више не пролази са торбама брендова као што је то било некада.

"У хотелима се бележи мањи број ноћења као и мањи број људи који иду у ресторане. Видео сам толико породица који поделе један оброк или пуне флаше воде из фонтана јер се више ни вода не купује. Где су они фини људи које интересује град?" пита се Токацијан.

И други трговци се слажу, јер сматрају да се мења квалитет туризма. Посетиоци, који су често организовани у многобројним групама трче са једног на друго место и мада је град под инвазијом туриста са друге стране је у економској кризи.

Зато такса од 100 евра треба да буде средство одвраћања, подстицај за спорији и одговорнији туризам. Иако делује екстремно, овај предлог говори о растућем незадовољству међу локалним трговцима, који се боре са високим трошковима и све слабијом продајом.

Поглед у будућност: анализе и нове стратегије

Општина тренутно улази у аналитичку фазу експеримента. Међународни центар за проучавање туристичке економије (ЦИСЕТ) и градске службе анализираће прикупљене податке и оцениће утицај таксе на туристичке токове. Градски већници истичу да циљ није зарада, већ побољшање квалитета живота за грађане.

Али Венеција данас живи парадокс: затрпана туристима, а у економској и демографској кризи.

"Заборавимо стару причу о Серенисими.Венеција је данас град који се бори са непредвидивим, али и открива нове идеје“, рекла је Валерија становница града.

Може ли Венеција да пронађе равнотежу између светске атракције и града у коме се живи? Можда је одговор већ у рукама оних који су, упркос свему, изабрали да остану.